Осећамо ли данас много више такозване „енергије’’ других људи него пре? Све се више прича о такозваним емоционалним вампирима који нас исцрпљују, угрожавају, вребају у нашој канцеларији, у кући, о томе да они могу бити и чланови наше породице, најближег круга пријатеља, наши шефови, пријатељи. Можемо ли се од њих разболети? Како да се одбранимо од ових крвопија пре него што нас потпуно „исцеде’’ и униште? Могу ли они нас да „угризу’’ да и ми постанемо „вампири“?
Не може да прође нека седељка, психолог кафа са другарицом, обично ћаскање телефоном, а да се не помене да вас је неко „сморио“, исцрпео, исцедио до задње капи крви после чега нисте могли ни да радите, ни да мислите, ни да ходате. Раније смо такве људе називали „тешким људима“, а све чешће људи данас причају о емоционалним вампирима, али о онима који не исисавају крв, већ емоционалну енергију. „Они имају моћ не само да вас узнемире, већ и да вас хипнотишу, да вам помуте мисли лажним обећањима и уплету у своје чаролије. Имају моћ да вас најпре заведу и привуку, а затим исцеде“ – пише у књизи „Емоционални вампири“, др sc. Алберта Џ. Бернстина која се недавно појавила у издању „Лагуне’’. Ево шта аутор још пише: „У почетку, емоционални вампири делују боље од обичних људи. Они су једнако бистри, даровити и заносни као румунски гроф. Допадају вам се, освајају ваше поверење и од њих очекујете више него од осталих људи. Очекујете више, добијете мање и ретко када схватите своју грешку пре него што они нестану у ноћи, остављајући вас измождене, с болом у врату, празним новчаником а можда и сломљеним срцем.Чак и тада се питате – је ли грешка у њима или у мени? У њима је. У емоционалним вампирима’’. Емоционалне вампире смо решили да разоткријемо у разговору са психологом и психотерапеутом Филипом Ђорђевићем који је на промоцији ове књиге имао изузетно сликовите и јасне одговоре о такозваној „деци ноћи“, како их назива аутор Бернстин, па смо решили да се овом веома занимљивом темом бавимо у два наставка јер је интересовање на тему „како се изборити са људима који вас исцрпљују“, огромно.
Наставак можете прочитати у броју 3100.