Ендометриоза је поремећај у којем ткиво налик на ткиво унутрашњости материце, почиње да се шири ван материце и ствара болне сензације. Најчешће се може наћи на јајницима, јајоводима, бешици, у слободном простору карлице, цреву и на вагини али се може проширити и ван карлице на лигаменте, неретко може угрозити и бубреге, жучну кесу, желудац и дијафрагму, плућно крило, па чак и очи и мозак.
О ендометриози, њеној дијагностици и свим проблемима и ризицима које овај поремећај носи, причали смо са Јеленом Пак, једном од најтраженијих натуропаткиња у региону која помаже многим женама које имају здравствене проблеме ове врсте. Јелена је пре шест година направила и Удружење жена са ендометриозом под називом „Жуто УЖЕ“, које данас броји oко 20.000 чланица и од тада је много гласније и јасније почело у јавности да се прича о овом проблему. Због ендометриозе која је и њој правила велике проблеме дипломирала је натуропатију на Универзитетској клиници „Шарите“ у Берлину.
Многе жене са којима сте се сусретали и које су се жалиле на своје симптоме уопште не знају да имају ендометриозу и трагају за решењем проблема, обилазе различие специјалисте, раде исцрпљујуће анализе и живе са боловима. Како се поставља дијагноза? Може ли жена сама да препозна симптоме?
– У односу на пре пет година ситуација је сада много боља, пре се јако мало знало о ендометриози, па нико није могао ни да посумња да болује од ове болести. Наравно, увек је постојала болест ендометриоза али се она односила на цисту на јајнику. Када се јави проблем да се оствари трудноћа и када се региструје да постоји та циста, е тада се углавном посумња на ендометриозу. У питању је хронично обољење, као што су реуматоидни артритис, хашимото… али и системска болест и то је главни проблем. Симптоми варирају од особе до особе и зато је тешко да се она препозна, а пошто је медицина подељена на специјалистичке области, оне ретко „комуницирају“. Можете имати проблем са штитном жлездом али гинеколог то неће повезати са овом болешћу. Када би неко холистички сагледавао проблем у целини, онда би он када би уочио, например, пет потенцијалних проблема који прате ендометриозу могао да дође од закључка о чему се ради. Честа симптоматологија која се јавља у исто време су: полицистични јајници, инсулинска резистенција, проблеми са штитном жлездом (чворићи), полицистичне и фиброцистичне дојке, болови у леђима и сл. Некада су лекари опште праксе „гледали“ пацијента у целини а сада као да за то немају времена. У новије време се код нас развија ендокринолошка гинекологија која би била права специјализација за третирање овог проблема, док се ендокринологија бавила хормонима и то углавном хормонима штитне жлезде.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању