На помолу је алтернатива самоуништењу, до кога могу да доведу прљаве технологије, јер са чистом енергијом, која је свима доступна, смањују се и потребе за ратовањем“ наглашава аутор књиге „Енергетска прекретница или апокалипса“ наш изумитељ Вељко Милковић и додаје: “Да је концепција осцилаторних уређаја заживела пре индустријске револуције, имали бисмо повољну животну средину без климатских промена, бриге и сукоба око енергената. Осим тога, познато је да је и Никола Тесла упозоравао човечанство да не отвара Пандорину кутију, мислећи, вероватно, на нуклеарну енергију и цепање атома које је претња читавом човечанству, било као последица нуклеарног рата или природних непогода, ако се десе у близини реактора.“
У почетку беше механика
Још као дечак, Вељко је почео да размишља и проучава механику када је, посматрајући жива бића, закључио да су готово сва кретања у природи осцилаторна. Птице лете махањем крила, рибе осцилују перајима или репом, а и приликом кретања људи и животиња, такође се може говорити о осцилаторном кретању. Међутим, развој енергетике отишао је у мање ефикасном смеру кроз широку употребу ротационих уређаја: турбине, елисе, ротори, зупчаници, брегасти механизми… На тај начин долази до расипа велике количине енергије кроз буку, хабање, кавитацију и то управо на штету животне средине. Господин Милковић сматра да се, управо због тога, читава светска енергетика врти у зачараном кругу, а да је будућност, супротно очекивањима, ипак у механици. Ефикасна ешења често су врло једноставна, али аткада економски моменат диктира омпликована решења, као што је било и време сукоба Тесле и Едисона и у томе е, заправо, и највећи проблем. ожда је пука случајност што је господин Милковић пореклом недалеко д Смиљана, одакле је и наш највећи аучник, Никола Тесла, у чијим је радовима и пронашао инспирацију. Могуће зненађење у енергетици најавио је и ам Тесла у часопису „The senctury“, чланку „Проблем повећања људске нергије“ када је рекао да ће у будућности бити могуће користити силе агнетизма и гравитације. зум господина Милковића управо ини спој клатна и полуге, који користи сцилацију и силу гравитације, даје исту енергију, а ефикаснији је од ротационих уређаја. Већ неколико година ави се истраживањем једностепених двостепених механичких осцилација поседује 29 одобрених патената из те бласти који представљају нови извор ироко применљиве и, што је веома важно, еколошки чисте енергије.
Осцилације ефикасније од ротација
Усмерио се на истраживање и практично искоришћење потенцијала двостепених осцилација као новог извора енергије на ази инерцијалних сила и гравитационог потенцијала. У својим експериментима, поред механичких ефеката, успео је да добије 12 пута више излазне енергије од уложене и у последњих десет година нико није, аргументовано, успео да оспори та његова истраживања и мерења. Свима који успеју да мерењем побију теорију да је осцилација ефикаснија од ротационих уређаја истраживачки центар „Милковић Пендулум“ нуди новчану награду од 100.000 динара. За више од две године, од када је понуђена награда, нико се није јавио са антитезом. Награда је и даље актуелна, напомиње нам господин Милковић, само без неозбиљних и неоснованих тврдњи, којих је иначе, пун интернет, са разним, такозваним доказима. У више наврата измерено је просечно време заустављања електричних уређаја, експоната, у Музеју Николе Тесле, у Београду, које доказује стоструко дуже трајање осцилације еластичног клатна у односу на „Колумбово јаје“ у обрнутом магнетном СПОЈ КЛАТНА И ПОЛУГЕ ољу и индукциони мотор. На Факултету техничких наука у Новом Саду, 2014. године, извршена су упоредна мерења заустављања асинхроног електромотора и еластичног клатна. Иако мање масе и иницијалне енергије од електромотора, клатна су се одржала у кретању преко 340 пута дуже од времена заустављања електромотора, о чему сведоче и видео записи које су забележили медији. Тако се последњих година експериментално доказује да су осцилације далеко ефикасније од ротација и да је вишевековно уверење о ротационом, као савршеном принципу – погрешно. Тако и форма точка, иако афирмисана у транспорту, није баш свуда најбоље и најефикасније решење. роз различите пробе остварене су и нове генерације осцилаторних уређаја са еластичним погонским клатном, које, за сада, највише обећавају и дају најбољи резултат. „Након бројних компарација осцилација и ротација, дошло се до закључка да је потребно одбацивање мање ефикасних ротационих уређаја и замена са осцилаторним конструкцијама, наравно где год је то могуће“ савет је истраживача.
Применљивост изума
Најважнији део сваког проналаска је примена, а физичко клатно може се користити самостално или у интеракцији са полугом. Вељко је конструисао ефикасну пумпу за воду са еластичним клатном која је тестирана 2015. године. Инспирацију за своје патенте Милковић је нашао и у раду Леонарда да Винчија, чији су изуми, супротно веровањима тадашње науке, почели, ипак, да се примењују 400 година касније. Наш изумитељ, успео је да конструише и антигравитациони мотор, машину, која се као и Леонардови изуми „коси са тзв. „природним законима“. Антигравитациони мотор, заправо, је више припадао сфери научне фантастике. Нова открића у техници најчешће су врло проста а ипак се десило да један проналазак испуњава два човекова древна сна, један о машини која вечно ради, а други о летилици која се без икаквог ограничења креће по жељи онога који се у њој налази.
Кандидат за Нобелову награду
О Вељковом проналаску, Зоран Побора, из Развојностраживачког центра, написао је: „Да би демонстрирао практичну примену осцилација, академик Вељко Милковић је изумео двостепени механички осцилатор, као јединствено решење, које помоћу гравитације и кружног кретања масе клатна, трансформише центрифугалну силу у механички рад. Његова примена је вишеструка, а ефикасност зависи од избора клатноолуга и самог осциловања и клатна. Анализом рада долазимо до закључка да се ради о револуционарном проналаску који поставља нове стандарде и дефиниције физике, термодинамике, кретања…“ Тим достигнућима отворио је пут новим изазовима у физици у 21. веку што би могло да представља и почетак нове велике научне револуције због чега је Вељко Милковић, недавно кандидован за Нобелову награду из физике. Кандидатуру за највећу награду, између осталих, подржао је и проф. др Велимир Абрамовић, који је написао да је Милковићев двоструки осцилатор уједно и најбоља механичка аналогија наизменичне струје, мора се признати, боља од Теслине аналогије… а др Петер Линдеман, из Америке, да се то откриће сврстава међу најважнија открића у науци у последњих 300 година.
Наставак прочитајте у броју 3120.