Црква Светог Луке саграђена је 1195, за време владавине Немањића. Камена плоча на спољашњем зиду потврђује да су цркву саградили православни Грк Маврос Казафранги и његова жена Буона. Изграђена у романичком стилу, једнобродна је грађевина са куполом кружне основе над средњим травејем, полукружном апсидом на источној, и порталом на западној страни.
До 1657. Црква Свeтог Луке има статус католичке цркве, а онда је млетачка управа дозволила да је користе православни верници. Которски свештеници данас, попут протојереја Немање Кривокапића, сматрају, међутим, да је црква одувек била православна, јер је окренута према истоку и била је саграђена за време владавине Немањића.
– Ми знамо да је црква за време Млетачке републике постала католичка и претпоставља се да су тада скинуте фреске које су биле строго православно-византијске – каже отац Немања. – У 17. веку је дата православцима, али ми верујемо да је у ствари враћена православцима. Има један податак много пре тога, можда стотињак година пре, где калуђер пише извештај Папи о стању овде и каже: ‘Постоје православни, и имају цркву Светог Луке.’ Дакле, не може ти неко поклонити нешто што већ имаш .
Тада када је црква враћена у 17. столећу, задржан је католички олтар. Црква је имала два олтара пуна два века, верски обреди су се служили истовремено у два реда, све до француске окупације града (од 1807. до 1814. године), када је по наредби Наполеона 1810. уклоњен католички олтар. Други олтар је уклоњен не само из Цркве Светог Луке, већ и из осталих светиња са два олтара, јер је француски цар сматрао да су православне цркве само за православце, а католичке само за католике.
Шта каже Стјепан Митров Љубиша
По историјским записима, Котор је после 1420. године био сматран јаким римокатоличким седиштем, као и млетачким политичким центром. Главни бискуп био је Мартин Кантарено и као такав имао је главну реч у граду. Однос између римокатолика и православаца средином 15. века деловао је стабилно.
Нажалост, мир није био био дуготрајан, јер убрзо Млечани почињу да стичу нове поседе што доводи до мноштва промена и сукоба. Моћној Млетачкој републици прилазили су римокатолички клирици који су претходно служили српске деспоте, међу којима је најпознатији био Ђорђе Пелиновић, а потицао је из римокатоличке породице из Новог Брда. Напад војске деспота Стефана Лазаревића на Зету 1448. године, када се на устанак подигао цео Грбаљ (село у близини Котора) означио је повратак српске власти у Боки которској.
ПИШЕ АНА КЛИКОВАЦ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању