Привилегију да буду у хладу има само њих неколико. Они што цртају и уносе податке. Њихово радно место је сто под сунцобраном усред локалитета. Остали, махом са шеширима или качкетима, трагају за тајнама прошлости. Неки у сонди копајући, други гурајући колица са ископаном земљом, трећи шетајући и пратећи шта се дешава од ископа до ископа. А сунце греје.
Ах, да, свој хлад има и једна преслатка куца, звана Шара. Пола тела јој напољу, друга половина у хладу испод латенске пећи, једног од највреднијих налаза на локалитету. Дошла је однекуд, кажу археолози, чим се окупила екипа. И то увек тако бива. Тих паса луталица жељних друштва људи има на готово сваком археолошком локалитету. А Шара је ту непрекидно. Будно прати све што се догађа. Сведок је како културно наслеђе Србије, али и Европе, добија на вредности.
Од села Кленак у румској општини, а готово на периферији Шапца, макадам у дужини од око два километра води кроз њиве до налазишта. Тешки камиони дижу прашину којој, због недостатка ветра, треба подоста времена да се слегне. Увелико се гради деоница будућег ауто-пута од Руме до Лознице. На тој траси заустављене су моћне машине, а земљу су наставили да преврћу археолози. Лагано, ашовима и шпахтлама.
– На овом локалитету званичног назива “Аџине њиве Брајаково 2” потврђени су налази живота људи из скоро свих епоха на нашем простору – започиње причу др Мирослав Кочић из Археолошког института САНУ. – Истражене су целине из млађег каменог доба, бакарног и гвозденог, келтске и римске цивилизације, словенских племена, средњевековних држава, све до данашњих дана.
Огроман је то простор који археолози истражују. Локалитет се налази на око километар и по од реке Саве, на овалном узвишењу дуж лесне греде уз обалу реке.
– Овај део је био плитак, раоници су га “истражили” добрим делом – наставља Мирослав док долазимо на почетну тачку разгледања. – Ту су ископавања завршена, сада радови на путу могу да буду настављени. И тамо ће ускоро да се врате машине. Иза оне велике земљане купе, све је истражено, ма има у дужини више од километра. Сада смо сконцентрисани на овај централни простор.
Са једне стране Сава, са друге поље под засадом, на које се наставља шума.
– Постојале су забелешке да овде има трагова прошлости – придружује се “шетачима” Урош Николић, кустос археолог Завичајног музеја Рума. – Локалитет није само овај простор који ми истражујемо на правцу којим иде будући пут. Он се засигурно простире до оне шуме, ако не и дубље. Ово не само да је према много чему специфичан и значајан локалитет, већ је ово што радимо данас сигурно једно од највећих ископавања у историји српске археологије.
Куда кренути, шта гледати, чему се дивити? Када је много радника и стручњака, када су овако велики ископи, онда је руководиоцима тешко да испрате на дневном новоу какве је тајне земља открила. Овамо Винча, тамо Старчево, онамо остаци темеља грађевина из доба Рима, ето онда Словена, па средњег века. Испреплетало се, укрстило, Римљани стисли Винчанце, а Словени њих.
– Има много нових информација, много необичности – каже Мирослав. – Међу најзанимљивијим налазима, на овом јединственом локалитету су модели кошница који припадају старчевачкој култури, која је цветала између 6.300. и 5.350. године пре наше ере. Самим тим ово говори да је Срем био једна од колевки пчеларства још пре осам хиљада година. Пронађени су остаци бројних кућа из периода винчанске културе, са остацима пећи и деловима покретних решетки за печење.
– Аџине њиве постају трећи локалитет са највећом мистеријом српске археологије – винчанским некрополама – надовезује се Урош. – О богатству ове регије сведочи и то да се други локалитет са људским остацима винчанске популације налази на истој тој греди, удаљен свега пет километара одавде. Реч је о локалитету од изузетног значаја Гомолава – Хртковци.
Поново пауза и то код ископа где је у хладу одмарала Шара. Повремене станке су потребне из два разлога. Прво, простор је огроман, а сунце немилосрдно греје на овој чистини. Друго, треба се зауставити и резимирати шта је до тада виђено. Јер, где год да се погледа примети се да или нешто вири из земље или је сонда пуна остатака.
Мирослав и Урош не престају да госта затрпавају информацијама. Не чуди. Толико тога има да се види, да је тешко упамтити шта је шта, и шта је ко овде изгради и створио.
– Видите како је добро очувана ова пећ за печење керамике – показује Мирослав док силази у сонду. – Ово је благо. Са локалитета се углавном односи покретни материјал, према потреби и нешто статично. Ово свакако треба исећи и сачувати.
У наставку обиласка придружује се маленој екипи и др Драган Милановић из Археолошког института. Он и Мирослав руководе пројектом. Извињава се што касни, у Институту је морао нешто да заврши. Али, убрзо је добром причом, зналачки, надокнадио време одсуствовања.
– Овај локалитет чини изузетно значајним откриће пет каснонеолитских винчанских сахрана и једно је од изузетно малобројних на којем су откривене винчанске некрополе – прича Драган. – Читав контекст налаза са покојницима сахрањеним у згрченом положају, бројним керамичким пехарима и другим предметима, представља један од најзначајнијих резултата ових археолошких ископавања и предмет будућих научних истраживања и публикација.
И док стаје поред једног великог одбрамбеног рова да начинимо фотографију, Драган наставља да причом. Каже да остаци насеља најранијих земљорадника и сточара старчевачке културе указују да је потез са најплоднијим земљиштем у атару села Кленак био и те како примамљив за насељавање већ пре 8.000 година. Посебно је значајно откриће да су целине из касног неолита нађене и ван насеља оивиченог рововима, што отвара низ питања која се тичу њихове хронолошке припадности и културних образаца који се могу препознати.
– Откривени су остаци бројних кућа са пећима и помоћним објекатима из периода винчанске културе старости око шест до седам хиљада година – каже Драган. – У кућама, које су биле спаљене и слабо очуване, откривени су примерци керамичких бојених фигурина, троножни жртвеници, керамичке посуде. Нарочити су бројни керамички пројектили и тегови, камене секире и други предмети од камена, керамике, кости и других материјала.
Ближи се крај радног времена, подиже се дрон да овековечи и данашња ископавања. Мирослав каже како се ради комплетна документација и како ће, на основу онога што ће остати после овог истраживања, свако ко буде желео да на овом локалитету обави било који сегмент истраживања, то моћи. А онда у тих пола сата колико је остало до краја дружења завршна прича саговрника и руководилаца истраживања о овом налазишту гласила би обједињена овако: „Насеље из млађег бакарног доба је било на истраженом делу локалитета веома велико, а међу откривеним целинама истиче се налаз људске лобање која је била одсечена и ритуално похрањен у један укоп. Бројни налази на огромном простору који је истраживан указују на нарочито интезивно и велико каснолатенско насеље. Из античког-римског периода посебно је значајан налаз економског комплекса за прераду и складиштење житарица, који је нажалост регистрован само у темељним зонама, непосредно испод слоја оранице. Ванредан налаз из ове, римске епохе, јесу три оловне иконе подунавског коњаника нађене у примарним контекстима. Бројни налази античког новца, оруђа и оружја указују на значај овог локалитета“.
– Остаци средњовековног насеља откривени су у крајњем северном делу налазишта и одликују се укопаним стаништима са пећима и укопима, који су имали најпре функцију складишта за намирнице, а приликом њиховог напуштања у њих су полагане целе животиње – биле су завршне речи др Мирослава у овом дану. – У појединим укопима је пронађено више животиња, најчешће је реч о кравама, овцама, свињама и псима, што нам говори да је у питању масовни помор и вероватно нека заразна болест…
Слете дрон, спаковаше се радници, ашови, лопате, метле, шпахтле, колица ставише под кључ контејнера. Једино ће овај бели објекат и Шара да остану на локалитету. До сутрашњег дана када ће из земље да изроини можда још нека тајна далеке прошлости.
Пише О. Радуловић