Долазак у Зобнатицу је као посета времеплову. На 150 километара од Београда, а пет северно од Бачке Тополе, смештен је овај рај за око – сто расних, углавном пунокрвних енглеских коња. Из даљине се чује топот неких старих романтичних времена када је 1779. године, Бела Војнић основао најстарију, а сада и једну од четири највеће ергеле у Србији. Тако је створена коњарска оаза на Балкану. Током ових скоро 250 година дуге традиције кроз ергелу су прогалопирали многи коњи који су проносили дух победе. Заувек ће остати упамћена имена Јадрана II, Kазанове, Авелина, Генерала Житка, Проспектора, Алвина и многих других шампиона. Власници Зобнатице су се мењали али пословни и емотивни дух коњарства одржао се на високом нивоу. Ова ергела увек је била престижни дом најтрофејнијих грла бивше државе Југославије, а налази се у оквиру пољопривредно-туристичког комплекса Зобнатица.
На самом улазу у комплекс величине око 32 хектара, дочекала нас је велика бела скулптура легендарног коња Јадрана II. Рођен је 1943. године, а своје највеће трке трчао је после Другог светског рата, све до 1970. године. Запамћен је као освајач троструке круне. Други на листи битних грла јесте легендарни Казанова, који је са три године из родне Немачке дошао на север Бачке 1966. и до својих последњих земаљских дана остао је у том ареалу. Победио је у 30 великих дерби трка, од укупно 33, што га чини најтрофејнијим такмичарем ергеле. Притом, оправдао је своје име оставивши за собом 117 потомака, али што се тиче успеха, нико га није надмашио нити сустигао. Његова препарирана природна биста и сада краси Музеј коњарства у оквиру Зобнатице.
Свуда на отвореном налази се много уметничких дела познатих вајара који красе тај простор, углавном посвећен овим племенитим животињама, али могу се видети и други мотиви. Специфичан и веома необичан, Музеј у Зобнатици ретко кога оставља равнодушним. Основан је 1986. године и јединствен је у Европи. Тематски и концепцијски припада категорији специјализованих музејских установа. Његову делатност чини прикупљање и презентација предмета и докумената из области коњарства и коњичког спорта. Музејски фонд садржи различите врсте документационе грађе, слике, карте, трофеје, пехаре и признања, као и друге предмете везане за историјат узгоја коња и коњичких спортова. Стална поставка прати време од настанка ергеле, опрему која датира још од римског доба, важне декрете који су мењали судбину коњарства, а могу се видети и кочије, препариране животиње и сав пратећи коњски прибор. Музеј није посебан само по изложеним експонатима, већ и по свом изгледу. Поред музеја налази се уметничка галерија површине 175 квадратних метара. Настала је 1995. године и од тада се у њој чувају уникатна дела познатих уметника, као што су Шобајић, Месарош, Стојков и други.
Текст и фотографије Гордан Горуновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању