Кожа је огледало нашег здравља, и одувек је важило ово правило. Она је одраз нашег начина живота, бриге о себи али и љубави према себи. Јер, ко од нас не би желео да дуго остане млад и негован? Нарочито у данашње време када су здравље и лепота императив. Лекари естетске медицине и дерматолози проучавајући кожу и методе за успоравање старења могу допринети системском здрављу пацијената па тако интегративна наука о дуговечности коже отвара многа питања: Шта све можемо? Шта све не можемо? Шта треба да унапредимо? Шта да избегавамо? Нови трендови говоре о томе да треба уважити генетику, али и вештачку интелигенцију и нанотехнологију са персонализованим формулацијама и ВИ алгоритмима у нези коже, применити иновације на нивоу макробиома коже као и неурокозметичке производе за дуговечност, холистички приступ, третман егзозомима…О новим трендовима у постизању дуговечности које пружа естетска медицина, о иновативним и неинвазивним могућностима да останемо што дуже млади и лепи, разговарали смо са др Милицом Дервишевић, антиејџинг експертом.
На почетку нас је занимало колико генетика утиче на то како ћемо изгледати у својим педесетим, шездесетим, а и касније. Да ли је то све записано у нашим ДНК и колико ми можемо да утичемо правилно се информишући и апликујући нова достигнућа науке, да изгледамо млађе и лепше а да личимо на себе, на себе из младости?
– Потрага за дуговечношћу напредује са развојем достигнућа из области генетике, епигенетике али и појавом нових технологија која нуде иновативна решења против старења. Генетика и животна средина дефинитивно обликују старење а утичу и на здравље коже. Истраживања показују да генетика утиче само 20 одсто на то како ћемо старити. Епигенетика се бави свим оним што се дешава „изнад“ генетике. Окружење, навике, стрес и исхрана могу значајно да утичу на то да ли ће се одређени гени активирати или остати неактивни. Гледано кроз ту призму, гене можемо сматрати само основним хардвером, док су епигенетски фактори софтвер који говори телу шта да ради. Због тога, наслеђене склоности не морају бити крајњи исход, па их можемо преусмерити променом исхране, вежбањем, контролисањем стреса, избегавањем токсина и успостављањем бољих животних навика. Напредак у молекуларној биологији унапредио је разумевање здравља коже и старења кроз идентификацију различитих биомаркера. Користећи разне технике као што су геномско профилисање и протеомска анализа, истраживачи могу стећи увид у појединачна стања коже и предвидети промене током времена. Зато се ради дијагностика коже и то неинвазивним технологијама снимања као што је ултразвук високе фреквенције, оптичка кохерентна томографија и мултифотонска микроскопија. Ове методе пружају битне информације о структури коже и ове методе најављују долазак нових врста креирање персонализованих планова лечења.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању