Један од начина презетације тих општина су и сајмови етно хране и пића, јер, то је терен у којима се јако добро сналазе. О проблемима са којима се среће надлежно министарство на терену, као и о борби произвођача хране, пића и других производа у изразито недовољно развијеним општинама причали смо, на протеклом Сајму етно хране и пића у Београду, са Јеленом Трифуновић, шефом Кабинета министра без портфеља Новице Тончева, задуженог за недовољно развијене општине.
– У Србији према важећој уредби о критеријумима на основу којих се разврставају општине постоје четири категорије, а четврта су изразито недовољно развијене и њих има укупно 44. Кабинет министра без портфеља у којем радим у надлежности има да прати стање, предлаже мере и координацију активности у тим општинама, најнеразвијенијим у Србији. У економском, демографском и привредном смислу. Од те 44 општине посебна категорија су 19 девастираних које су са републичким просеком испод 50 одсто, док су 25 до 60 одсто. Махом су то општине са југа и југоистока земље. Међутим, када кажемо „изразито недовољно развијене општине“ неко може да помисли да су те општине и фактички неразвијене. У њима је највећи проблем одлив становништва и самим тиме одлив радне снаге као и школованог радног кадра. Али то не значи да оне немају идеје и воље да раде. Расположиви буџет је изразито мали, око 420 милиона динара, од чега 70 одсто иде одмах на програме локалним самоуправама. Кабинет финансира изградњу инфрастуктурних пројеката као и мере подршке у области социјалне заштите или неке друге потребе.
Оно што је битно за ове општине је да се током читаве године могу пријављивати Кабинету за учешћа на разним сајмовима и представљањима у Србији. Како каже Трифуновић, сви представници имају непосредан и директан контакт са њом и министром Тончевим.
– Заинтересоване општине се јављају саме и на основу тога ми правимо план колико нам је потребно квадрата на сајмовима и шта би желели да представе. Некад се представе и ван нашег штанда што значи да имају капацитете да сами наступају и то је одлично. На штандовима се углавном нађу храна, пиће, традиционалне ношње и сувенири. Најбоље пролазе храна и сувенири. Наши излагачи су препознатљиви на сајмовима јер су учествовали и пре него што је Кабинет основан. Људима који долазе из неразвијених општина битно је да остваре контакте, бар тако они кажу. Повезивање им омогућава рад током читаве године а не само на сајмовима. Имамо жену која ради папуче од овчије коже и многи људи долазе на Београдски сајам само због ње. Народне ношње такође купци наручују па им се шаљу поштом. Познати прехрамбени брендови су пиротска пеглана кобасица, па сврљишки белмуж, сврљишка овца, а општина која се истиче је Димитровград у који долази доста туриста из Бугарске – закључила је Јелена Трифуновић упутивши нас на разговор са Голупком Марковић произвођачем папуча од овчије коже.
Текст и фотограије Љ.З. Томић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању