Европска унија разматра план без преседана који би могао да додели Украјини делимично чланство у блоку већ следеће године, у настојању Брисела да земљу чвршће веже са Европом и дистанцира је од утицаја Москве. То тврди десет званичника и дипломата са којима је „Политико“ разговарао.
Интересантно, пре чланка који је објавио бриселски портал, по повратку из Давоса са Светског економског форума, председник Србије је на седници Владе рекао:
– Један део плана је да Украјина буде чланица ЕУ од 1. јануара 2027. Уколико буду желели да се испуни мировни план и да не буде више убијања и свега другог, Украјина мора бити члан. Са тим се неће сагласити ни Пољска, ни Чешка, ни Мађарска, ни Словачка. Биће мењања процедура и то на силу, супротно правилницима и свему другом.
„Политико“ је на истом трагу. Четири године након почетка руске инвазије (24. фебруара 2022. године), и уз инсистирање Кијева да чланство у ЕУ до 2027. године буде укључено у мировни споразум са Кремљем, идеја, која је још увек у раној фази – представљала би драматичан преокрет њене претходне политике проширења. План би омогућио Украјини да добије место за бриселским столом пре него што спроведе све реформе потребне за пуноправно чланство. Европски званичници и украјинска влада нагласили су да је захтев Кијева хитан.
Украјински председник Володимир Зеленски рекао је недавно новинарима у Кијеву да ће Русија вероватно покушати да „заустави њихов пут ка ЕУ“. На питање о важности формализације датума приступања 2027. године, одговорио је:
– Зато кажемо – дајте датум. Зашто датум? Зато што ће тај датум потписати Украјина, Европа, Сједињене Државе и Русија.
Идеја ЕУ подсећа на план француског председника Емануела Макрона „Европа у више брзина“, који је он више пута поменуо откако је дошао на власт 2017. Према речима званичника ЕУ и двојице европских дипломата, најновија верзија се неформално назива „обрнуто проширење“, јер ефикасно уводи земље у ЕУ на почетку процеса испуњавања критеријума, а не на крају.
Званичници ЕУ кажу за „Политико“ да је идеја привлачна, јер би Кијеву дала времена да заврши реформе својих институција, правосуђа и политичког система, а истовремено би смањила вероватноћу да ће одустати од својих нада да ће се придружити блоку ЕУ и окренути леђа Западу. Међутим, пут није без препрека, а највећа је, сматрају савогорници „Политика“, мађарски премијер Виктор Орбан, који се противи чланству Украјине.
И у праву су. Убрзо по објављивању најаве, Орбан је „Политико“ означио као „званичну публикацију бриселске елите“, а идеје изнете у чланку, које су „план Зеленског у пет тачака“ назвао „најновијим ратним планом Брисела и Кијева“.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању