Evroazijska jesen

Podseća na Arapsko proleće

 

Za dve meseca nemiri su buknuli u dve bivše sovjetske republike, dok su dve   međusobno zaratile. Najbrže se situacija smirila u centralnoazijskom Kirgistanu, čiji građani već treći put za deceniju i po, vlast smenjuju na ulici

 

Od  9. avgusta traju masovne  demonstracije u Minsku – Aleksandar Lukašenko ne odstupa.

Od 27. septembra traje rat između Jermenije i Azerbejdžana oko kontrole Nagorno-Karabaha, oblasti u sastavu Azerbejdžana. Nijedna od zaraćenih strana ne odstupa.

U prošli ponedeljak, 5. oktobra, izbile su demonstracije u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, države sa oko šest i po miliona stanovnika. Odstupili su svi na koje su se demonstranti ustremili.

U prva dva slučaja evropska javnost je do sada imala priliku da sazna sve neophodne uzročno-posledične činjenice. O tome šta je navelo stanovnike centralnoazijske prestonice da izađu na ulice, upadnu u tamošnju Belu kuću i centralni zatvor, na početku se nije znalo gotovo ništa. Jer, parlamentarni izbori održani 4. oktobra, za Evropu nisu bili tema. Međutim, sami Kirgizi su ih, očito, doživeli kao sudbinske.

Prvi saopšteni rezultati su kazali da su samo četiri partije od šesnaest, koliko ih je na izborima učestvovalo, prešle cenzus od sedam odsto i tako stekle pravo da postanu parlamentarne, s tim što su tri iz tabora pobednika nosile predznak „provladine“. Pri tom, najveći broj glasova otišao je partiji Birimdik (Jedinstvo) na čijem je čelu mlađi brat predsednika države. Pristalice preostalih dvanaest partija izašle su u ponedeljak na ulice tražeći da se „ukradeni“ i „kupljeni“ glasovi, u šta je po njima presudno umešan aktuelni predsednik države Suronbej Džinbekov, proglase ništavnim, izbori nevažećim, te da se održe novi. Na ulice je izašla i policija, da bi ugušila nemire uz pomoć vodenih topova, suzavaca i šok bombi. U toku noći demonstranti su upali u Belu kuću (i osvojili je), sedmospratnicu koja je istovremeno sedište predsednika Republike i Parlamenta, a potom i u centralni zatvor, gde su preuzeli kontrolu i iz koga su oslobodili bivšeg predsednika Kirgistana Almazbeka Atambajeva i opozicionog političara Sadira Žaparova. Na čelu demonstranata koji su upali u Belu kuću bio je Atambajev sin Kadir.

PIŠE MILICA STAMATOVIĆ

 

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju