Улица која повезује два дела трга и која је наткривена кишобранима свих боја није дугачка. А много тога је у њу стало. Изнад импровизоване капије пише: „Фестивал борилачких вештина и контакт спортова“. То је само једна од бројних манифестација које град организује ове године. Јер Темишвар је, подсетимо, кључеве Града престонице културе преузео од нашег Новог Сада. Додуше, требалo је да они буду домаћини 2021, али је све одложено због короне.
У улици са кишобранима је толико младих и туриста да једва може да се прође. Има ту и штандова са књигама и другим садржајима који имају везе са културом, а са неколико места чује се и пригодна музика. Када су постали домаћини, надлежни су изјавили да ће до краја ове године да угосте више од две и по хиљаде уметника и да ће сваке седмице на програму да буде око тридесет догађаја.
Град сија. Чист је и осветљен, тако да оправдава слоган престонице: „Нека сија твоје светло“. О том светлу, односно слогану, овако је рекао градоначелник Диминик Фриц када је Темишвар постао престоница културе: „Сваки човек може да сија својим светлом за друштво. Наш културни програм ће обухватити што више људи не само као конзументе културе већ и као оне који активно учествују, то би требало да донесе нови доживљај места у граду. Наслеђе Темишвара ће прожети будућност Европе”.
Занимљиве речи, занимљиве особе. Сигурно је да мали број оних који стигну у овај трећи по величини град у Румунији зна да је градоначелник Доминик Фриц једини градоначелник у Румунији без румунског држављанства. Немац из Шварцвалда, који никакве породичне корене нема у Румунији, дошао је својевремено као волонтер у Темишвар и заљубио се у град. Годинама је ту живео и радио, а онда се 2020. кадидовао за градоначелника и као држављанин Немачке убедљиво победио. О томе је у једном интервјуу рекао: „Дошао сам овде први пут са 19 година. Одрастао сам у Немачкој, нисам из Румуније. Након средње школе сам волонтирао годину дана у сиротишту и потпуно сам се заљубио у град. Био сам задивљен чињеницом да се на улици чује више језика и да сам, на 1.500 километара од моје куће у Немачкој, могао да на матерњем језику причам са људима којима је немачки такође матерњи стотинама година“.
Викенд је, што је додатно попунило улице и тргове. Јер, велики број наших грађана у та два дана дође до Темишвара. Нарочито из шездесетак километара удаљеног Вршца. Иако одавно Румунија није извор јефтине робе за нас, храна и хемија, бар тако рече таксиста на искривљеном српском језику, и даље имају нижу цену. Викендом се и туристичке и шопинг туре организују. Углавном као једнодневни излети.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању