Храна је један од највећих трошкова домаћинстава у Европи, чинећи просечно око 11,9 одсто потрошње у Европској унији (ЕУ), али чак и до 20 одсто у земљама као што је Румунија.
Цене хране се такође значајно разликују широм Европе. Индекс нивоа цена хране Евростата пружа корисну основу за поређење. Ако узмемо да просечна корпа хране у ЕУ кошта 100 евра, индекс се може користити да се покаже колико би иста корпа коштала у свакој земљи. Ниво цена изнад 100 значи да је земља скупља од европског просека, док бројка испод 100 указује да је јефтинија.
Према подацима Евростата, Северна Македонија је 2024. године била најјефтинија земља кад је о храни реч међу 36 европских држава. Стандардна корпа тамо је коштала 73 евра, што је чини 27 одсто јефтинијом од просека ЕУ. Швајцарска је најскупља – иста корпа кошта 161,1 евро. Северна Македонија је земља кандидат за ЕУ – још није чланица, али има активне трговинске споразуме са ЕУ – док Швајцарска није ни чланица ЕУ, а није ни у у Европском економском простору, већ се ослања на мрежу билатералних споразума са чланицама Уније.
Када је реч о чланицама ЕУ, Румунија (74,6 евра) има најниже цене хране, док највише има Луксембург (125,7 евра). После Швајцарске на врху, две друге земље Европског удружења слободне трговине (ЕФТА) употпуњују прву тројку: Исланд (146,3 евра) и Норвешка (130,6 евра). Земље ЕФТА су земље које нису чланице ЕУ, а које сарађују са Унијом углавном у области трговине и приступа тржишту, уз већу националну контролу над законима, границама и политикама. Цене хране су такође најмање за 10 одсто више од просека ЕУ у Данској (119,3 евра), Ирској (111,9 евра), Француској (111,5 евра), Аустрији (110,9 евра) и Малти (110,9 евра).
Југоисточна Европа и Западни Балкан имају најниже цене хране. Поред Северне Македоније и Румуније, Турска (75,7 евра), Босна и Херцеговина (82,5 евра), Црна Гора (82,6 евра) и Бугарска (87,1 евра) су знатно испод просека ЕУ. Србија (95,7 евра) и Албанија (98,7 евра) су такође јефтиније од ЕУ. Међу „великом четворком“ ЕУ, цене хране су такође више од просека ЕУ у Италији (104 евра) и Немачкој (102,9) док је Шпанија (94,6 евра) јефтинија од просека ЕУ.
Већина земаља Централне и неколико земаља Источне Европе остаје испод или близу просека ЕУ, укључујући Словачку, Пољску, Чешку и Мађарску. Западна Европа генерално бележи више цене хране, а нордијске земље су међу најскупљим у Европи.
Иларија Бенедети, ванредна професорка са италијанског Универзитета у Тушији, приметила је да структурни фактори попут трошкова производње, интеграције ланаца снабдевања и изложености глобалним шоковима играју кључну улогу у ценовним разликама.
– Мање и веома отворене економије, често са валутама подложним оштријим флуктуацијама, доживеле су снажнији пренос растућих трошкова енергије и пољопривредних инпута током пандемије и сукоба између Русије и Украјине – каже Бенедети за Јуроњуз.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању