Feljton: Rika od koje se zatresla Amerika

Knjiga Jovane Papan „Politika za decu – sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas“ (izdavač Službeni glasnik, edicija „Knjigaonica“) predstavlja kolekciju članaka ove autorke, majke troje dece, objavljivanih između 2006. i 2018. godine, o temi vaspitanja dece u savremenom društvu, sa posebnim osvrtom na roditeljstvo u današnjoj Srbiji. Kako ističe recenzent profesor dr Slobodan Antonić, ova knjiga roditeljstvo razmatra otvoreno, hrabro, nekonvencionalno i sa mnogo duhovitih opaski u šta ćete se i sami uveriti čitajući naš izbor (sa neznatnim skraćenjima) kratkih priča iz „Politike za decu“ Jovane Papan.

Dok je predsednik Kine Hu Đintao obilazio SAD, a kineska ekonomija, sa svojim godišnjim rastom od preko deset odsto, bila više nego aktuelna tema u američkim medijima, kineska kultura bila je u žiži američke javnosti iz jednog sasvim drugačijeg razloga (ovaj esej je Jovana Papan napisala početkom 2011. godine – prim. priređivača). Povod je bio esej Ejmi Čua, Amerikanke kineskog porekla i profesorke prava na Univerzitetu Jejl, objavljen u „Volstrit žurnalu“. U tekstu „Zašto su kineske majke superiorne“, inače odlomku iz njene tek objavljene knjige „Bojni poklič majke tigra“, autorka objašnjava da su kineska deca uspešnija zato što njihovi roditelji vrše mnogo veći pritisak na njih, ne štede kritike, a pohvale smatraju nečim što ne treba rasipati.

„Evo nekih stvari koje nikada nisam dozvolila svojim ćerkama Sofiji i Luizi; da spavaju kod drugarica, idu kod njih na igranje, učestvuju u školskoj predstavi, gledaju TV ili se igraju na računaru, same biraju vanškolske aktivnosti, dobijaju ocene manje od petica, ne budu najbolje u svim predmetima…“, navodi, između ostalog, Ejmi Čua.

Naravno, tekst je izazvao pravu lavinu kritika i veliku polemiku – pročitan je onlajn preko milion puta, dobio je preko sedam hiljada komentara na sajtu magazina i na desetine analiza u vodećim američkim i svetskim medijima… Zapadne čitaoce posebno je razdražilo to što Ejmi Čua bez pardona priznaje da se u svom pristupu vaspitavanju nije libila pogrdnih reči i uvreda, što su mnogi proglasili zlostavljanjem dece, a nju čudovištem.

Nastavak pročitajte u broju 3111.