Аутор тротомне „Енциклопедије српске дијаспоре“, недавно објављене у издању „Службеног гласника“, Марко Лопушина, приредио је за читаоце „Илустроване Политике“ неке од најинтересантнијих делова из ове обимне књиге, на којој је радио годинама. Ми ћемо их пренети у неколико наредних бројева
Како тврди кијевски историчар Е. В. Шишкин, прави преци Срба су живели у Бојкији, на руском развођу река црноморског и балтичког слива. Историчари на просторима велике Русије препознају Србе, Бојки, Беле Србе, Раце, Венете, Кавкаске Србе, и Србе на Балканском полуострву, где су у сеоби Словена стигли до Солуна. На простору данашње Србије наш народ се помиње 822. године.
Када се точак историје окренуо, Срби су почели да се враћају у прастари завичај, на север Европе, у царску Русију. Историчари тврде да су Срби велику Русију освајали прво као појединци, а потом као народ. У време најезде Монгола у Царску Русију, kада је православље било у великој опасности, српски цар Стефан Душан 1347. године налаже свештенству Српске православне цркве да помогне Руској православној цркви и народу да подигуну веру и просвету.
Један од првих српских просветара, који је из Србије кренуо пут Русије, био је Србин Кипријан, који је постао митрополит кијевски и целе Русије. И. Порфирев, историчар је у „Руској словесности” о првом Србину у Русији писао:
„С именом митрополита Кипријана, родом Србина (1376-1476), свезан је уплив српске писмености на нашу словесност. Кипријан је заиста пренео у Русију врло много рукописа из Србије, која баш тада беше изгубила своју политичку самосталност. Осим тога, живећи у Цариграду у студијској обитељи, он је писао и преводио многе књиге. Стари летописи представљају Кипријана као веома ученога књижевника, као што то и доказују његови списи, разне посланице, живот Светога Петра и грамата опрашцања. „
Србин Кипријан је заправи био Сава Крипецки, православни светитељ и оснивач манастира Руске православне цркве званог по њему Крипецки манастир, који се налази 23 км од руског града Пскова. Пре доласка у Русији преподобни Сава Крипецки је служио на Светој гори. У самој Русији ширио је православље и светосавље, руско писмо и језик, и утемељио монашке каноне.
Пише Марко Лопушина
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању