Алфред Нобел је умро 1896, али су прве награде из Нобеловог фонда додељене тек 1901. године, јер је правницима било потребно време за стварање услова за испуњење Нобелових, веома прецизних захтева, у облику Статута Фондације. Народна банка Шведске је 1968. донела одлуку, да у част Алфреда Нобела уведе награду за најуспешнији рад у области економије. Услови за избор су исти као и за све остале области, а све трошкове везане за ту награду подмирује та институција.
Номинације за претходну годину су завршене још крајем марта, а по Статуту оне се не смеју јавно објавити следећих педесет година.
Коначна одлука се објављује у првој седмици октобра и то је за лауреате и јавност најважнији датум. Свечано уручење награда се обавља 10. децембра сваке године, на дан смрти Алфреда Нобела: у Стокхолму за физику, хемију, медицину, књижевност и економију, а у Ослу за допринос миру у свету. У Стокхолму награде лауреатима уручује краљ, а у Ослу председник Норвешког Нобеловог комитета, у присуству краљевске породице. Церемонији присуствују чланови породица и гости лауреата, дипломатски претставници земаља из којих потичу лауреати, представници академија наука и научних институција.
Чланове Нобеловог комитета за физику бира Краљевска шведска Академија наука.
Прва жена која је добила Нобелову награду из области наука је Марија Складовска Кири. Чак и та додела није прошла без борбе. По предлогу Комитета, награду за истраживање зрака, које је открио Анри Бекерел, требао је да добије само Пјер Кири. Један од чланова Комитета, шведски математичар Геста Митаг Лефлер, прекршио је Статут Фондације и обавестио Пјера Кирија о томе. Пјер је убедио Комитет да је Мaријин удео у раду толики, да он без ње ту награду неће да прими и да ће о томе да обавести јавност. Тако су, 1903, Нобелову награду из физике добила два рада и три научника: француски физичар Анри Бекерел за откриће непознатог зрачења уранијумових соли и Марија и Пјер Кири за откривање и проучавање хемијских елемената са таквим зрачењем, које су назвали радиоактивним.
Марија Складовска је рођена 1867. у Варшави која је тада била под влашћу Русије. Чак је пољски језик био забрањен, а у школама је настава била на руском. Марија, чији отац је био професор математике и физике у средњој школи, похађала је, осим редовне, и илегалну школу са наставом на пољском. Већ као средњошколка, била је нарочито заинтересована за природне науке, али у Русији девојке нису имале право уписа на факултет.
Пише Мирјна Цвеић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању