Корејски талас је културни феномен у којем је глобална популарност јужнокорејске популарне културе драматично порасла од краја деведесетих година до данас. Интересовање широм света првенствено је вођено ширењем кеј попа (њихове популарне музике) и драме (серија и филмова), са кључним успесима укључујући, на пример, надалеко познат хит „Gangnam Style” бенда „BTS”, серију „Squid Game” и филм „Паразит”. Корејски талас препознат je као облик меке политичке моћи, као важно економско богатство и велики туристички потенцијал.
– Корејски талас је велико преимућство дипломатије Кореје, а посебно јавне дипломатије. Као дипломата, мој задатак је да промовишем своју земљу грађанима Србије, а захваљујући Корејском таласу од почетка сам у веома повољној позицији да представим Кореју, заинтересујем их и наведем да је заволе. У том погледу, дугујем доста Корејском таласу за свој рад. Статус нације се генерално оцењује интеграцијом политичких, економских, културних аспеката… Слично, политиколог Џозеф Нај сматра да мека моћ једне земље почива на три ресурса, а то су култура, вредности и њена спољна политика. Он сматра да је Кореја обдарена меком моћи. У том смислу, Корејски талас, као репрезентативни тренд који осликава корејску културу, има кључну улогу у подизању статуса Републике Кореје као државе. Културна и креативна индустрија је важан део корејске индустрије уопште. Стога је сасвим природно промовисати секторе културне индустрије улагањем у њих. Како Кореја долази у први план као економска сила на међународној сцени и трансформише своју економску структуру више усмерену на услужне индустрије, влада и пословна заједница су уложиле напоре да развију и унапреде пословне секторе који се односе на Корејски талас, каже за „Илустровану Политику“ амбасадор Републике Кореје у Србији Њ. Е. господин Ли Ђеунг.
Након азијске финансијске кризе 1997. године и окончања војне цензуре над јужнокорејском индустријом забаве, Јужна Кореја појавила се као главни извозник популарне културе. Корејски талас је први пут покренут ширењем ТВ драма и филмова у Кину и делове југоисточне Азије, након успона сателитске технологије касних деведесетих.
Кинески новинари први пут су сковали термин „корејски талас“ 1999. године и назвали га хаљу. Почетком овог века еволуирао је у глобални феномен, који се брзо проширио на скоро целу Азију, Блиски исток и Источну Европу. До 2008. вредност културног извоза из Јужне Кореје први пут је премашила вредност увоза културе. Ова експанзија је подстакнута појавом Интернета и друштвених медија који су одиграли кључну улогу у омогућавању корејској индустрији забаве да допре до прекоморске публике, као и одобравањем овог феномена од стране Владе Јужне Кореје.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању