У прагу исписана историја
ФЕНОМЕН ВИСОКИХ ДЕЧАНА

Толиико је знаменитости манастира Високи Дечани да ниједан посетилац у једном дану не може све то да забележи и упамти. Велелепна грађевина, која се уздиже до 32 метра висине а рађена посебним каменом, дочарава слику као да је пре неку годину грађена. Амбијент где манастир бивствује, тамо где Дечанска Бистрица прави прво проширење испод горостасних Проклетија, као измишљен је да све “пуца” од богоугодног мира на 654 метара надморске висине, испод Калуђеровице, највишег планинског врха (2.656 мeтaрa) Проклетија.

Манастир Високи Дечани основао је српски краљ Стефан Трећи 1327. године. Свих седам векова његове историје, равно 690 година од завршетка градње (1335), уочљиво је на излизаном мраморном степеништу, прагу, главног северног улаза у цркву, које су стрпљиво исклесала стопала монаха и хиљаде и хиљаде верника и туриста из читавог света, њима се непрекидно пењући на путу ка служби и обиласку светиње коју је започео Стефан Дечански а завршио његов син цар Душан. И по томе су Високи Дечани познати и јединствени. Два ктитора једне светиње.

У току фебруара ове године, како смo након што смо добили благослов оца Петра измерили,  степениште главног улаза у манастир, мраморни праг, дужине 130 центиметара и висине 29 центиметара, излизано је равно 50 милиметара, односно пет  центиметара. Што значи да се у једном веку праг смањивао за 1,38 сантиметара до сада. Толика је дубока српска историја у Дечанима, у тврдом као челик мраморном прагу, у плодној Метохији која именом означава да је цела ова област црквени посед.

Свакодневни уласци монаха, верника и других посетилаца “појели” су гранитни, мермерни праг и тако исписали дубоку, јединствену историју, на тако видљивом месту.

– Дечански праг је истина о дубокој и далекој српској историји, државности и духовности на Косову и Метохији. Док год су праг и кључеви Високих Дечана у српским рукама, и Косово ће бити српско. Праг је печат дуге и дубоке историје, српства и православне српске вере у метоху – вели монах Петар, гостопримац знамените светиње.

 

Текст и фотографије Зоран Влашковић 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању