Наша саговорница Невена Благојев, рођена и одрасла у Војводини, понела је из сопствене свакодневице миран ритам, али је убрзо пожелела да закорачи у далеке хоризонте… Она је данас доктор наука из области технолошког инжењерства и професионално се бави научним издаваштвом, што подразумева честа путовања и сусрете са различитим културама. Сваки службени пут за њу је уједно и прилика да упозна градове, људе и њихове тајне. Тако ју је посао два пута одвео и у Њујорк, град који је инспирисао и обележио део њеног путничког искуства. У причи која следи дочараће нам атмосферу ове метрополе.
Када поменемо Њујорк чини се да свако има своју асоцијацију на овај град. Каква је ваша асоцијација на Велику јабуку?
– Хаотична хармонија контраста – све замисливе социјалне, културне и економске крајности тамо иду руку под руку, френетични темпо, гужва и гламур Њујорк је све што сте икада чули о њему. Иако често изазива помешана осећања због те синергије луксуза и сјаја са задахом хаустора и метроа – осећај да сте у центру света свакако неће изостати. Кад кажемо Њујорк веома често мислимо само на Менхетн, иако је град много више од тога. Чине га још четири градске области – Бруклин, Квинс, Бронкс и Статен Ајленд. Само Бруклин има око 2,5 милиона становника, и да није толико близу Менхетна био би метропола сам за себе. Овако, увек ће бити у сенци славе свог неприкосновеног суседа.
Поменули сте нам да Менхетн има скоро исти број становника као и Београд?
– Да, на површини која је скоро 36 пута мања од наше престонице, Менхетн има готово исто становника колико и Београд. Та огромна густина насељености, где на једном квадратном километру живи више од 27 хиљада људи, делом је узрок, а делом последица различитих друштвених феномена који чине Њујорк потпуно јединственим местом за живот и пословање. На први поглед се уочава правоугаони систем улица и авенија, које својом правилном мрежом указују на то да град није настао спонтано и органски, већ представља урбанистички пројекат 19. века. Нацртан и испланиран, па онда изграђен. Изузев појаса неправилних улица на самом југу острва, које су заостале из колонијалног периода у 17. веку, све северније од улице Хјустон, брижљиво је испланирано и оставља утисак вештачке творевине. Што није нужно лоше, а посебно кад осетите лакоћу сналажења какву такав систем подразумева, јер су све улице и авеније поређане по бројевима.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању