Изузетно поносни на свој културни идентитет, Мачвани брижљиво негују старе обичаје, па већ деценијама у ово доба године организују етно-промоцију Хајдучко вече и у оквиру ње спектакуларну Мачванску свадбу, која нас враћа сто година уназад и подсећа на сва она вредна нематеријална добра која су нам преци оставили у наслеђе
Необична је била та група од тридесетак људи која се у суботу, 4. августа, тачно у подне, упутила из Београда ка Мачви: професор
у пензији, инжењерка хидроградње, временшни тамбураш из Панче- ва, два-три млада заљубљена пара, неколико новинара, студенткиња из Индонезије и још пар њених суна- родњакиња из индонежанске амбасаде… Сви они, не рачунајући представнике медија, чланови су Друштва српско-индонежанског пријатељства „Нусантара“ и кренули су на давно планирани излет у Богатић, где се традиционално у ово доба године одржава етно програм Хајдучко вече и у оквиру њега најатрактивнија манифестација „Мачванска свадба“. Овај целодневни спектакл са много учесника и још више посматрача, оживљава давно прошло време у којем су сватови по младу ишли у фијакерима и чезама, прапроци звечали, момци се надметали у вештини јахања. гађања из пушке или играња у колу, а девојке носиле плетенице, китиле се цвећем и стидљиво спуштале поглед.
Наставак можете прочитати у броју 3108.