Филм који је узбудио Југословене: Дневник Диане Будисављевић

Диана Будисављевић је за живота била „непозната“ жена познатог доктора Јулија Будисављевића са којим је из свог родног града Инсбрука, у данашњој Аустрији, 1911. стигла у Загреб где је њен супруг постао професор Медицинског фа-култета и оснивач Хируршке клинике. Умрла је 1978. и сахрањена у месту где је дошла на свет. Била је скромна и повучена и док је била жива, није добила никакво признање нити је ико знао да је у прошлости радила нешто због чега би заслужила почасти.Тридесетак година касније Диана ће добити улицу у Београду, па у Козар-ској Дубици, па у Градишки, па медаље и ордење од државе Србије и Српске православне цркве, све до фељтона по новинама: одједном је једно велико племенито дело из прошлости васкр-сло и постало тачка око које се ломе лева и десна мишљења док се рву на танкој жици, изнад провалије зване ревизија историје. Светском феномену, у свим деловима планете.Диана Будисављевић је била жена која је у усташким логорима смрти Јасеновац, односно Градишка, током Другог светског рата направила евиден-цију 15.336 српске деце које је хрватска фашистичка војска, заједно са њихо-вим породицама, хватала по Босни и Кордуну и водила на ликвидацију у те, и друге логоре. Њен супруг Јулије био је међу малобројним загребачким Србима поштеђеним смрти и прогона у Независној Држави Хрватској, па је Ди-ана искористила прилику да, у сарадњи са Црвеним крстом, направи докумен-тацију о свој деци у логорима од којих је 3.254 умрло од глади и болести док су остала, захваљујући њиховим напорима, дата на усвајање хрватским породицама или католичким црквама.

Наставак прочитајте у броју 3157.