После више од две деценије урнебесна тинејџерска комедија „Муње“ добила је свој наставак – „Муње опет“. Главни јунаци нису више тинејџери већ маторци са мозговима тинејџера – Поп, Маре и Гојко Сиса. Ни аутори ове приче о генерацији која је одрастала осамдесетих, а сналазила се деведесетих, Радивоје Андрић (режисер) и Срђа Анђелић (сценариста) нису више тинејџери, али је очигледно да и даље воле лудо да се забављају.
Главни јунаци су исти, као и односи међу њима, али авантура је нова. Гојко је угледни (међу својима) нижи криминалац у Бечу, Поп и Маре су средовечни џабалебароши који схватају да их је давно Гојко преварио. Украо им је песму с којом је сада направио велики посао. Без њих, наравно. Поп и Маре крећу да са Гојком поравнају рачуне право у Аустрију. Тамо, у Бечу, Гојко под маском прославе годишњице матуре, на коју су позвани сви осим Попа и Марета, заправо ради на куповини нове врсте дроге. Дрогу му праве примерни студенти хемије из Београда који иду на такмичење у Беч, али успут упадају у раље мафије, баш као и остали јунаци филма.
Њих играју Сергеј Трифуновић, Борис Миливојевић, Никола Ђуричко, Маја Манџука, Ивана Зечевић, Стојша Ољачић, Марко Павловић, Владимир Ковачевић, Миона Марковић и Јелисавета Саблић, док се у низу епизода „трепни и нећеш ме видети“ појављују разни ликови са јавне сцене, од глумице Данијеле Врањеш до писца Светислава Басаре.
Део екипе појавио се пред новинарима у џез-клубу „Лисабон“ неколико дана уочи премијере како би објаснио шта су желели, а шта су урадили. Режисер Радивоје Андрић признаје да су га страхови терали да буде бољи више него што је мислио да је могуће:
– Успех првих „Муња“ 2001 био је случајан, потпуно изненађење за мене. Зато ме је стално морила мисао да је наставак тако култног филма немогућа мисија, али када смо кренули да снимамо заборавили смо на све светске проблеме и бивало је све боље и боље.
Аутор најгледанијег прошлогодишњег домаћег филма „Лето када сам научила да летим“ Радивоје Андрић желео је да наставак „Муња“ прерасте причу о сазревању и да га посвети још неким озбиљним темама, као што је исељавање младих из Србије, рецимо.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању