Супруга шпијуна
За ову мешавину трилера и драме, са аромом Хичкока, која се дешава у освит Другог светског рата, јапански редитељ Кујоши Куросава добио је награду за режију на фестивалу у Венецији. Цењени аутор, који се прославио жанром хорора, па и необичним социјалним драмама, први пут у дугој каријери тематски се враћа у прошлост. Ипак, и у „Супрузи шпијуна“ постоје сцене ужаса којима Куросава није могао да одоли. Управо је те најстрашније призоре он додао у сценарио који су написала и понудила му двојица његових бивших студената.
У Кобеу, ноћ пред избијање Другог светског рата, локални трговац Јусаку оставља супругу Сатоко и одлази у Манџурију како би обавио још неке послове пре него што војска изађе из касарни.Тамо постаје сведок варварског чина који по сваку цену жели да обелодани. У међувремену, он јавља жени да ће за две недеље продужити боравак у иностранству због чега Сатоко почиње да луди од љубоморе. И она је у дилеми: док јој је муж одсутан, у посету јој долази школски друг, полицајац, националиста, па и фашиста. Када Сатоко открије праве намере свог мужа, учиниће нешто невероватно како би осигурала његову безбедност и срећу.
Куросава је филм снимио пре епидемије корона вируса, али тензија и страх се подједнако осећају и у филму и у ствраном животу, што редитељ потврђује. Објашњава да је Јапан почетком четрдесетих година прошлог века био „нервозна земља“ и да су сви његови житељи осећали велику узнемиреност у својим срцима.
Посртање
Дански глумац Виго Мортенсен је већ деценијама светска звезда, још откако је одиграо једну од главних улога у „Господару прстенова“. Живи у Мадриду, течно говори енглески, француски и шпански, а прошле године је режирао свој први филм „Посртање“ који се приказује на Фесту. Требало је да има велику премијеру на отказаном Канском фестивалу, али је уместо тога путовао другим деловима планете и постизао велики успех.
То је прича о Џону који живи са својим партнером, далеко од породичног дома на селу и оца – хомофоба. Када отац почне да показује знаке деменције, продаће имање и преселити се у стан свог сина и његовог мужа. Мортенсен, који је сада у другом браку, док из првог има једног сина, каже да му је најважније било да прикаже свет из угла човека који болује од деменције, болести коју је имао и његов отац у стварном животу.
– У већини филмова такве људе приказују конфузним, али у стварности то је мањи број случајева. Онај ко мисли да је сада 1956. година, али води љубав са својом женом, тај није конфузан, он живи у својој стварности. Филм смо снимали током свега пет седмица и за мене је био прави изазов да дочарам како различита годишња доба утичу на наша сећања, да стварност мог јунака опишем кроз звуке и призоре.
Виго каже да је добро што је свој први филм режирао када је већ навршио шездесет година, јер му је то дало доста простора и времена да учи од других:
Приредио Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању