Filmski festival u Kairu: mesto gde se ljudi ne plaše mraka

Stara smotra dobila je novo lice, a pored glamura ponudila je mnogo dobrih filmova, susreta sa autorima, diskusija i radionica – sve u slavu kinematografije. to je samo početak: „Arapsko proleće“ stiglo je i u egipatski film

Proslava okrugle godišnjice počela je dostojanstveno, u slavu filma. Sa crvenim tepihom, ali bez vatrometa: u zgradi kairske Opere, u samom centru grada, otvoren je četrdeseti Filmski festival u Kairu. Manje je bilo uzbudljivo to što je na početku prikazan američki film „Zelena knjiga“, a više to što su se na jednom mestu okupile najveće egipatske zvezde prošlosti i sadašnjosti. Plus – gosti iz sveta, a među njima jedini iz Srbije je vaš izveštač (čak i jedini medij iz cele bivše Jugoslavije).

Čuvena egipatska glumica Šerin Reda lepo je primetila da je „bioskop jedino mesto u kome se ljudi ne plaše mraka“, a odmah potom divno se nadovezao dokumentarni film o dugoj istoriji egipatske kinematografije. Narator u tom filmu je glumac Samir Sabri koji se pojavio pred publikom i sada, baš kao i pre četrdeset godina kada je bio voditelj prvog festivala. „Ne mogu da verujem da je toliko vremena prošlo“, uzviknuo je dobrodržeći Sabri!

Ovaj veteran dodao je i da mu je jako drago što je Festival na upravljanje preuzeo filmski producent Mohamed Hefzi, poznat na Bliskom istoku i u Evropi. Zaista, neki novi saharski vetrovi su dunuli ovom manifestacijom koja je počela da menja svoje tromo lice

Potom su nam se predstavili i svi članovi različitih žirija koji su ocenjivali dela u sekcijama kao što su: Međunarodni takmičarski program, Horizonti novog arapskog filma, Nedelja kritike, Svetska panorama i drugi. Onaj najvažniji, koji je ocenjivao dela iz celog sveta, činili su autori, i sami dobitnici „Oskara“ ili nagrada u Kanu, Veneciji i drugim festivalima, a među njima su: Bil Ogust, iz Danske (predsednik), Brijante Mendoza, sa Filipina, glumice Samal Jeslamova (Kazahstan) i Nataša Renije (Francuska), argentinski producent Huan Vera i drugi.

Samo opušteno

Njima je bilo lakše nego nama novinarima ili običnim gledaocima da se snađemo u obimnom slavljeničkom programu – oni su, ipak, birali iz desetak ostvarenja u programima za koje su bili zaduženi. Nama je „na izvolite“ bilo oko sto pedeset filmova, raspoređenih u mnogo programa, ali nezgodno je što su prikazivani u nekoliko bioskopa širom grada. Kairo je grad sa dvadeset i jednim milionom stanovnika kod kojih špic u saobraćaju traje od tri do osam popodne, pa se može razumeti zašto na ovom Festivalu ništa ne počinje na vreme i ništa se ne može planirati. Silno vreme izgubi se u čekanju i potrebno je nekoliko dana da se čak i opušteni ljudi iz našeg podneblja naviknu na njihovu opuštenost.

Kako su žitelji Kaira dolazili do svojih bioskopa ne znam, ali znam da je gostima iz sveta delovalo udobno, ali neobično, što nas na sve zvanične projekcije voze specijalnim taksi vozilima parkiranim u zadnjoj bašti hotela, a tako vas i vraćaju. Zbog bržeg dolaska do sale, ali još više radi sigurnosti. Moguća su razna usputna iskušenja od starta do cilja vašeg putovanja. Najviše sala ima veliki kompleks Opere koji liči na nekakav filmski studio sa više objekata smešteno u samom centru grada, sa druge strane mosta od čuvenog trga Tahrir, na kome je u Egiptu započeta i završena revolucija pod nazivom Arapsko proleće, pre šest godina

Nastavak pročitajte u broju 3123.