Доласком пролећа велике температурне промене су постале рутина у дану. Јутра су хладна, са нижим температурама, док током дана оне достижу летње вредности и све то неминовно изазива низ здравствених проблема. Ако обратите пажљу, приметићете да се многи у вашој околини свакодневно жале да их понешто боли. Реуматски болесници су можда и најгласнији, али и сви они други којима топло-хладно време уопште не прија. Друго, доласком пролећа смо се сви покренули, излазимо у дуге шетње, па тако лако добијемо упалу мишића јер смо се током зиме уседели и помало „укочили“. Зато смо Марију Мишић, из ординације „Focus fizikal“ питали, због којих проблема им се људи највише јављају у овом периоду године?
– Најчешће се јављају због различитих дегенеративних промена јер сада људи крећу да се активирају. У зимском периоду су сви били много више ушушкани у својим домовима, мање су се кретали а сада излазе у природу, уживају у дужим шетњама, па тако почињу да се јављају и те хроничне тегобе. Пацијенти се сада најчешће јављају због петног трна, бола у рамену, бола у леђима, врату. Многи од њих, као и увек почињу са вежбама баш у пролеће, у жељи да што пре уђу у форму, па није ни чудно што многи болови буду испровоцирани. Петни трн представља дегенеративну промену петне кости и озбиљно се бавимо тиме. Свуда у свету постоји овај проблем јер људи сада ходају по чврстој подлози, а и активира се код оних особа који превише седе током дана и онда нагло, када почну лепи, сунчани дани крену да се активирају у првом налету дугачким шетњама и џогингом. Петни трн се може јавити и код оних људи које добар део дана, због професионалних обавеза проводе у неадекватној обући, рецимо морају да носе грубе дубоке чизме, тешке и тврде ципеле. Тетиве не воле тај скучени простор а та тетива, плантарна фасција, која спаја пету са прстима нарочито страда. Приликом сваког корака ми се својом килажом ослонимо баш на то место на стопалу, на тај припој плантарне фасције која је ту најтања. Тетиве које нису прокрвљене то не воле и оне једноставно постају на том месту порозне и ту настаје осификација, дегенеративна промена. Када се јаве калцификати у телу, они најчешће могу бити у пети али и у зглобу рамена. Јављају се као последица неке понављане физичке активности или услед повреде, па организам на „примитиван“ начин зацели тај сегмент стварајћи калцификат. Он се не јави баш одмах него након две, три године. И тада се формира као неки гребен, баш на том месту где се мишић спаја са тетивом а тетива са кости. И када ми направимо покрет, тај део нас уствари гребе и јавља се бол у рамену.
На снимку ултразвуком се та промена јасно види. Како ви решавате овај проблем? Шта се саветује када је бол акутна, и која терапија се тада преписује?
– Имамо стандард у пружању помоћи код оваквих проблема и најважније је прво обезболити пацијента. Саветујемо пацијенту да одржава покретљивост у том зглобу, када је раме у питању, да не мирује све време. Покрет који се саветује је пендуларни, онај без силе земљине теже, где је циљ да се подмазује зглоб рамена. Рука мора да виси преко ивице кревета и да се на тај начин подмазује зглоб. Пацијент у фази обезбољавања може да узме лекове против бола и инфламације, а када је проблем бол у пети ту не саветујемо покрет. Пацијент у овом случају не треба да форсира кретање јер ће му тај бол променити шему хода и он ће због тог бола у пети на погрешан начин да оптерећује супротну страну тела, преоперетиће другу ногу. Што се тиче рамена, важно је да одржавамо покрет, да се та рука користи свакодневно, али да не носимо ништа тешко и не провоцирамо бол. Терапија за петни трн подразумева такође да се прво сваки пацијент обезболи али физикалном терапијом која ће смирити упалу. После тога радимо шок-вејв терапију. Термин који се најчешће користи – „разбијање“ петног трна није баш адекватан, јер њега није могуће разбити. Захваљујући савременим апаратима ми можемо тај врх да заоблимо али „трн“ остаје ту. Он је та дегенаритивна промена на пети, или у рамену и ми делујемо на упалу, али ми и учимо пацијента како да штеди ту ногу и учимо га да хода да не оптерети другу ногу и задржи баланс тела. Отклањајући бол ми му омогућавамо да хода нормално.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању