Историја фотографије у Србији дуга је и богата и неспорно стоји раме уз раме са свим великим светским центрима уметности. Од самих почетака, раних радова и експеримената у мрачним собама и лабораторијама, преко година развоја, како уметничке тако и документарне и новинарске фотографије, наши фотографи увек су били у самом врху међународне сцене, а често и међу предводницима промена и нових креативних праваца.
Савремено доба донело је многе промене – пре свега дигитализацијом, али и чињеницом да је фотографија постала много доступнија. Данас није више неопходна скупа опрема, довољна је само уметничка визија и посвећеност. Неки сматрају да је то лоше за уметнички квалитет, али треба имати на уму и ширу слику. Неће свака фотографија бити врхунска, али у питању је један веома леп хоби, који се, не без разлога, препоручује и као терапија у случају разних психолошких проблема. То што је данас постао доступан свима никако не може бити лоша – људи добијају прилику да створе нешто лепо, друже се, деле идеје, излазе на улицу или у природу и откривају свет око себе на један другачији начин.
За оне који желе да оду корак даље, учећи и стварајући на вишем нивоу, уметнички клубови су право окружење у којем уз дружење млађи имају прилику да уче од мајстора, а сви заједно да истражују, експериментишу… Изложба о којој ће у даљем тексту бити речи најбоља је илустрација резултата управо таквог рада.
У галерији Народне банке Србије у Београду 6. октобра је отворена изложба фотографија чланова Фото-клуба Београд. Као ревија стваралаштва најстаријег клуба у нашој земљи, обухватила је период од 1939. године до данас, са јасно одељеним делом посвећеним старим мајсторима и, оним за савремене ствараоце, данашње чланове клуба. Шира јавност је тако добила једну историјски веома занимљиву причу – приказ развоја фотографије кроз дуги низ година и кроз све друштвене, историјске и техничке промене које су те године доносиле.
У присуству бројних љубитеља фотографије изложбу је отворио Војислав Луковић, председник Фото-клуба Београд, кандидат-мајстор фотографије и секретар Фото-савеза Србије, представивши како приказане радове тако и клуб у целини.
„Изложба „ФК Београд 1939–2025“ представља 24 савремена аутора са 82 фотографије, као и 65 фотографија аутора из ранијих времена који су оставили трајан траг у српској фотографији. Посетиоцима ће бити понуђени призори забележени оком камере – од пејзажа, преко уличне фотографије и акта, до портрета. Од црно-беле аналогне фотографије, до колор записа у дигиталној форми. Чланови најстаријег фото-клуба у Србији излазе пред публику сваки са својим особеним изразом и уметничким приступом. Фото-клуб Београд, који већ 86 година постоји и ствара, својим деловањем премашује два века и више држава. Упркос бројним искушењима и честом губитку просторија, клуб је настављао да ради у тишини, из посвећености фотографији. Окупљао је љубитеље који од фотографије не живе, али за фотографију живе, чувајући свој ентузијазам и аутентичност. Управо из таквог стваралачког круга поникли су многи аутори чија су дела ушла у историју српске фотографије, свидело се то неком или не. Кроз радост стварања, они су својим радовима оставили сведочанство тренутака пролазности.
Текст и фотографије Јована Кузмановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању