Саша је познат као вишеструко награђивани дописник и фото репортер CBC News-a где ради већ 35 година. Током дуге новинарске каријере доносио је Канађанима фасцинантне приче са свих континената. Из Јерусалима и Пекинга где је и живео, покривао је ратове у Сирији, Гази и Авганистану и протесте, од Хаитија и Турске до Хонгконга. Његове репортаже забележиле су и страхоте природних катастрофа – земљотреса, тајфуна и цунамија у Јапану, Непалу и Тајланду.
Фотографије које су одабране за ову изложбу представљају људе и догађаје који нису нашли место у вестима.
– Овде сам своју камеру окренуо на другу страну: према људима који су не само сведоци трагедије као и ја, већ је она део њиховог живота. Искра светла или мрак у њиховим очима – казују све – рекао је Саша на почетку разговора.
Саша Петричић је имао само четири године када се из Србије доселио у Канаду, рођен је у Београду, а живео у Зрењанину. Одрастао је у Торонту, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је новинарство на Универзитету Карлтон у Отави, у Онтарију. Одлично говори неколико страних језика укључујући и матерњи српски који је научио захваљујући родитељима. Често посећује Србију, Београд и Земун.
На изложби је представљено 40-ак фотографија из Кине, Јапана, Непала, Јордана, Северне Кореје, Француске (Париза), Енглеске (Лондона), Филипина, Исланда, Колумбије, Вијетнама, Израела, Антарктика, Индонезије, Либана, Сингапура… а ту је и једна фотографија из Београда са Калимегдана – Београђанин чита новине.
Саша прижељкује изложбу у Београду јер мисли да би нашој публици било занимљиво да види фотографије из целог света, од прелепих предела Блиског Истока, Исланда, Колумбије, Амазона, али и места која баш и нису нарочито атрактивна, па додаје:
– Поједина места никада не бих изабрао за одмор, рецимо Непал после земљотреса, али често сам као новинар ишао тамо кад се тако нешто деси да извештавам. За људе који ту живе земљотрес је катастрофа, иако је природа веома лепа, они су у незавидној и тешкој ситуацији, па су зато мени као сведоку тада емоције узбуркане. Назив изложбе је “Невини посматрачи” јер су ти људи које видите на мојим сликама погођени природним непогодама и они су ту усред тога ужаса само због ‘више силе’ – они никако нису криви за ту ситуацију у којој су се нашли. Био сам сведок и радио сам много репортажа за ТВ о тим људима. Човек се ипак увек некако снађе и живот настави да иде својим током. Примера ради на фотографији “Непал – Три жене” видимо три жене у црвеним хаљинама које су кренуле у поље на фарму, да беру кукуруз, чај или ароматичне биљке иако земљотрес још увек траје.
Пише: Марина Булатовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању