Поводом сто година од смрти Франца Кафке издавачка кућа “Лагуна” је крајем прошле године објавила књигу „Писма Милени“ у новом преводу Маје Анастасијевић. Представљена је недавно у књижари „Делфи“ у Београду. О специфичном односу Кафке и Милене Јесенске говориле су проф. др Јелена Костић Томовић, професорка Филолошког факултета, и Ивана Мисирлић, уредница издања.
Изузетно дирљива, мудра и лепа, „Писма Милени“ спадају у најлепше домете књижевности и кључ за разумевање Кафкиних романа и прича. Како смо могли да се подсетимо ове вечери, Франц Кафка је упознао новинарку Милену Јесенску у Прагу 1920. године. Био је у друштву заједничких пријатеља и током разговора она је предложила да преведе две његове приче на чешки. Милена је живела у Бечу, Кафка у Прагу. Много тога их је раздвајало: она је била несрећно удата и млада, а он старији, болестан и још увек верен. Прва писма која су разменили била су куртоазна: пишу о свом здрављу, околини, књижевним чланцима, преводу Кафкиних прича… Мало-помало, тон се мења, потреба да размењују вести једно о другом потпирује патњу због разбуктале страсти. Јелена Костић Томовић истакла је да кроз „Писма Милени“ можемо да упознамо Кафку из потпуно другачије перспективе:
– Дела Франца Кафке доживљавамо као тешка за тумачење, мистериозна, најчешће га замишљамо као депресивног, с негативним предзнаком, али по свему судећи он није био затворена и мрачна личност. Имао је много оданих пријатеља који су му помагали до краја живота. Није био усамљеник, нити неко ко није имао добру комуникацију и однос са женама. Напротив. Милена нам јесте најзанимљивија, јер је сама по себи као жена била најинтересантнија, интелектуално најближа њему, невероватно богате биографије, али Кафка је имао и друге љубави, веридбе и везе које су трајале и прекидале се.
Ивана Мисирлић је навела да је пред нама најинтензивнија преписка која се одвија од априла до децембра 1920. године, али и још нека писма у распону од две године:
– Заиста је импресиван број писама. Почиње преписка са обраћањем на ’ви’, затим на ’ти’, а онда када схватају да њихова везе неће отићи даље од тих писама, однос постаје хладнији и писма све ређа. Ми не можемо да видимо њену страну, али можемо да уочимо како Кафка грозничаво пише Милени, у једном тренутку јој нуди и финансијску помоћ, такође покушава да утиче на њеног оца… Сва писма је сачувала и поверила свом пријатељу који их је објавио након њене смрти. Захваљући томе, ми сада можемо да имамо увид у једног другачијег Кафку.
Прирњдио Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању