Звање међународног судије добио је 2011. и од тада до данас судио je у Лиги Србије, Лиги Европе, Лиги шампиона, на светским првенствима у Бразилу, на Европском првенству у Француској… али посебно место у његовој каријери заузимају вечити домаћи дербији. О свему шта је доживео, прича за „Илустровану“…
Спортом је почео да се бави у најранијем детињству, прво каратеом, од шесте до 12. године, потом је наставио са фудбалом у пионирима ФК „Напредак“, а касније до пунолетства у ФК „14 октобар». До одлуке да се бави судијским послом Ђурђевић је дошао на врло интересантан начин.- После једне омладинске куп утакмице између љутих градских ривала „Напретка“ и „14 октобра“, као капитен тада популарних „багериста”, понео сам се врло лоше према судији и зарадио и казну, јер сам заиста тешко поднео неправду која нам је учињена. Тужно је било заиста гледати како ми, тада одрасли дечаци, плачемо у свлачионици, јер је неко решио да је ФК „Напредак“ у то време морао да победи мали «14. октобар“. Рекао сам себи да ћу бити судија, који ће омогућити свој деци да на исти начин играју фудбал и да се радују ако заслуже победу а да тугују ако буду пораже-ни, али да никада не буду понижени јер је „неко“ тако одлучио.
Наставак прочитајте у броју 3164.