Пандорини папири нису први документи који откривају скривену имовину и сумњиве послове моћника и богаташа различитих профила широм света. Али, са скоро дванаест милиона докумената који се односе на период од 1996. до 2020. година, свакако јесу највећа пакет-бомба ове врсте која се до сада појавила.
Тајни подаци су процурели из четрнаест различитих фирми које пружају офшор-услуге, а односе се на финансијске тајне 35 садашњих и бивших државника, више од 330 званичника из више од деведесет земаља и територија, као и на тајкуне, олигархе, звезде из шоу бизниса, мафијашке босове… У овој Пандориној кутији крију се имена чак 130 милијардера.
Као и на претходна два слична пакета којима су обелодањење тајне које су здрмале многе дотад недодирљиве, Панама папири из 2016. и Рајски папири из 2017, и Пандорине је открио и сакупио Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ), овај пут у сарадњи са низом светских медија попут Би-Би-Сија, „Гардијана“, „Вашингтон Поста“, „Монда“, „Ел Паса“, „Зидојче Цајтунга“ као и стотинак истраживачких портала, међу којима има и оних из нашег региона.
ИЦИЈ је независна међународна мрежа са седиштем у Вашингтону, са више од двеста новинара и у чији рад је укључено и сто медијских организација из седамдесетак земаља. Од почетка разоткривања скривених финансијских мрежа 2016. на њиховом радару су такозвани порески рајеви као што су: Кајманска острва, Британска Девичанста острва, Бахами, Панама, Белизе, Гибралтар, Монако, Дубаи, Швајцарска, Сингапур, али и неке државе САД попут Јужне Дакоте и Делавера.
У начелу, порески рајеви су државе или територије на којима свако може да остави свој новац и избегне плаћање пореза тамо где је тај новац зарадио. Такође, у начелу, порески рајеви су легални, а земље које су одлучиле да уведу такво законодавство које им оправдава ту титулу, тврде да су то учиниле како би подстакле стране инвестиције.
Бабеј, Алијев, Зеленски…
Пандорини папири откривају власнике више од 29.000 офшор-компанија који званично живе у више од 193 држава ( колико УН имају чланица) и терторија. Највише их је из Русије, Велике Британије, Аргентине, Кине и Бразила, мада по овим папирима има корисника офшор привилегија и са нашег поднебља. Углавном, сви они, председници, премијери, министри, инвеститори, звезде и звездице, су према Пандориним папирима покушали да сакрију сумњиво стечен новац или да избегну плаћање пореза. А реч је о милијардама долара.
На пример, по до сада објављеним документима, чешки премијер и милијардер Андреј Бабеј, кога критичари називају „чешки Трамп“, отворио је офшор-компанију преко које је купио дворац Бигу, на југу Француске, за 22 милиона долара, што није пријавио надлежним органима. Папири откривају и како је породица азербејџанског председника Илхама Алијева преко офшор- компанија за више од 400 милиона фунти (480 милиона евра) купила више од 17 некретнина у Великој Британији. Међу њима је и канцеларијски простор у Лондону вредан 33 милиона фунти (скоро 40 милиона евра) чији је власник једанаестогодишњи председников син Хејдар Алијев. Други простор за исте намене Алијеви су продали британским Краљевским некретнинама за више од 67 милиона фунти (79 милиона евра).
На тапету се нашао и украјински председник Владимир Зеленски јер је током предизборне кампање у пролеће 2019. пренео својих 25 одсто власништва у офшор-компанији на блиског пријатеља који, према Пандориним документима, сада ради као саветник председника.
ИЦИЈ је ишчачкао и да су бивши британски премијер Тони Блер и супруга Чери Блер уштедели 312.000 фунти пореза приликом куповине некретнине у Лондону, чији је власник била офшор-компанија. Уместо да купи некретнину директно од власника, госпођа Блер која има своју адвокатску канцеларију, отворила је компанију у Великој Британији, која је онда купила компанију у чијем власништву је некретнина. Тако је компанија Чери Блер постала нови власник некретнине, а на куповину компаније се не плаћа порез, па тако Блерови нису ни платили порез на куповину некретнине. Како пише Би-Би-Си, Чери Блер сад тврди да су продавци инсистирали на томе да се некретнина преко компаније прода другој компанији.
– Офшор финансијски систем има два нивоа: један за обичне људе који играју по правилима и други за богате који, понекад легално, понекад нелегално, у ствари варају – закључује новинар „Гардијана“ Лук Хардинг. – Повежете се са провајдером или менаџером и они у суштини за вас купе компанију. Кључно је то што се та компанија не води на ваше име. Имате некакве лажне директоре чија имена стоје у компанији, али нема ничега што вас доводи у везу са њом. А кад имате такву офшор-компанију можете да отворите рачун у банци који није на ваше име, већ на име офшор-компаније коју нико неће наћи. Можете да купујете ствари, јахте, приватне авионе и пре свега некретнине, много некретнина у Лондону, Њујорку, широм света, које су формално власништво офшор-фирми, али у ставрности припадају веома богатим појединцима, а да то нико не зна.
Кејата, Ласо, Пињера…
Међу најпознатијим именима власника офшор-рачуна и компанија, су и јордански краљ Абдулах Други (тајно је купио луксузне виле у Малибуу, Калифорнији, Вашингтону и Лондону, укупне вредности више од сто милиона долара), председник Кеније Ухуру Кејата (он и шест чланова његове породице имају везе са 13 офшор-компанија) еквадорски председник Гилермо Ласо (био банкар и управљао са четрнаест офшор-фирми, а из посла се повукао 2017. пре него што је изашао на председничке изборе), председник Чилеа Себастијан Пињера (продао рударски пројекат Доминга 2010. године свом најбољем пријатељу преко офшор-компаније регистроване на Девичанским острвима за 152 милиона долара)… Иначе, у папирима је једанаест јужноамеричких лидера од којих су тројица на власти.
У Србији су највише пажње изазвала имена Синише Малог, бившег првог човека Београда и садашњег министра финансија и бизнисмена Николе Петровића, кума председника Републике и некадашњег директора државног предузећа „Електромреже Србије“(од септембра 2012. до краја 2016.). Наводи се да је Мали као власник две офшор-компаније са Британских Девичанских острва купио 24 стана, од којих је један на његово име. Све се то десило пре 2014. када је Мали постао градоначелник Београда. Петровић је, по истом извору, постао власник компаније, такође са Британских Девичанских острва, 2016. коју је држао у тајности од српских званичника и није је пријавио како закон налаже. Према објављеним документима, црногорски председник Мило Ђукановић и његов син Блажо су 2012. склопили тајне уговоре о управљању њиховом имовином за период од 80 година, скривајући се иза компликоване мреже повезаних компанија из Швајцарске, Велике Британије, Британских Девичанских острва, Панаме и Гибралтара.
Пандорини папири откривају и да су офшор- компаније користили и индијска крикет звезда Сашин Тендулкар, певачица Шакира, певач Хулио Иглесиајс, супермодел Клаудија Шифер и италијански мафијаш Рафаеле Амато, познат као Дебели Лел, који је повезан са десетак убистава и чија је криминална каријера била инспирација за познати филм „Гомора“.
За светску медијску пажњу су сва ова имена „мачји кашаљ“ у односу на спомен имена – Путин. Истина, у Пандориним папирима он није директно апострофиран али се у везу с њим доводи Светлана Кривоноги (46), јер је, наводно, његова бивша љубавница с којом има ћерку.
Осим луксузног стана у Монте Карлу, који је купила за 3,6 милиона долара 2003, убрзо пошто се породила, Кривоноги је преко офшор- рачуна купила и стан у луксузном комплексу у свом родном граду Санкт Петербургу, некретнине у Москви, јахту и другу имовину у укупној вредности од око сто милиона долара.
Нема Безоса, Маска, Гејтса…
Очекивано, портпарол руског председника Владимира Путина Дмитриј Песков одбацио је наводе из Пандориних докумената као „скуп непоткрепљених оптужби“ и истакао да „нема скривеног богатства у ужем кругу председника Путина“.
–Оно што привлачи пажњу јесте то која је земља највећа пореска оаза на свету. Ради се, наравно, о Сједињеним Америчким Државама – поентирао је Песков.
Они који су се до одласка овог броја „Илустроване“ у штампу огласили, су или демантовали наводе и(ли) тврдили да нису учинили ништа нелегално.
Колико је знаимљиво кога су новинари открили у Пандориним папира, толико је индикативно и чијих имена нема у објављеним документима. А нигде нема најбогатијих на свету; оснивача и власника „Тесле“ Илона Маска, оснивача и бившег власника „Мајкрософта“ Била Гејтса, а ни основача и власника „Амазона“ Џефа Безоса, који је узгред и власник угледног „Вашингтон Поста“.
Финансијски стручњаци сматрају да супер богати Американци углавном плаћају тако ниске пореске стопе да немају мотив да траже пореске оазе на којима ће скривати своје милијарде од порезника. Амерички истраживачки портал ПроПолитика је у јуну, увидом у пореске извештаје споменутих милијардера, открио да Безос 2007. и 2011, а Маск 2018. нису платли ни долара савезног пореза на доходак, захваљујући америчком пореском систему и чињеници да њихово неизмерно богатство не лежи у приходима, него у имовини, углавном у акцијама.
Међутим, то што их нема у овим папирима, може да значи и да су услуге нашли на офшор-дестинацијама које нису биле обухваћене овим истраживањем, те да њихових пет минута финансијске скандал-славе тек долази.
Пише М. Стаматовић