НЕУРОНАУКА
Гени (ни)су криви

Познато је да свака особа од родитеља добија генетско наслеђе које је чини баш таквом каква јесте, и да је генетика одговорна за многе болести које се преносе неретко на више генерација. Међутим, примећено је да се некада, поједине болести, упркос генетској предиспозицији, не развију код свих појединаца. Питање је колико и како можемо сами да утичемо на то да не наследимо нека обољења од својих предака.

Најновија научна сазнања говоре о томе да информације, које се наслеђују, нису увек непроменљива категорија које би ћелије следиле током читавог живота, што је довело до развоја посебне области неуронауке – епигенетике.

Епигенетика (од речи генетика и епигенеза) – значи развој бића, а са грчког се може превести као ‘оно што се налази иза или изван гена’, као основних биолошких јединица ‘– у последње време све више добија на значају и побуђује пажњу многих који би превенцијом неких генетски наследних обољења могли да живе знатно дуже и квалитетније.

Специјалисту генетике, Ивану Bузаџић, молекуларног биолога и физиолога из Београда, која се бави и персоналном медицином, питали смо какво је интересовање за превенцију и генетско тестирање иначе, али и током пандемије.

– Идивидуалним приступом или персонализованом медицином почела сам да се бавим још 2007, да бих 2018. формирала „Gеммо центар“ са циљем едукације појединаца да је у доброј превенцији наша здравија будућност. Tренутна епидемиолошка ситуација нас је покренула да се позабавимо својим здрављем и све већи број људи тражи информације о томе како да предупреди здравствене проблеме које носи у породици или уколико већ имају проблем, како да га реше на што безболнији начин.

Да ли су за генетско тестирање најзаинтересованији парови који желе потомство?

– Генетичка тестирања су последњих година постала наша свакодневица. Потребно је време да се развије свест о значењу генетских анализа на наше здравље и будућност. Страх од новог, утицај медија који су неке искораке у генетици извлачили у бомбастичне наслове са „најавом“ клонова, манипулацијама ембриона, све је то развило негативну климу у којој је наука морала доказивати напредак, док  смо у исто време заборављали како не би било ни људи без генетских мутација узрокованих природом кроз милионе година и борбом за опстанак. Парови који улазе у процес припреме за остваривање потомства свакако су наши пацијенти, а њихова питања су везана како за могућност зачећа, тако и за савете како да на најадекватнији начин својим будућим потомцима, начином живота, пренесу оно што је најбоље.

ПИШЕ НАТАША УСКОКОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању