Гибралтар – тачка спотицања

Док се у споразуму о изласку Велике Британије из Европске уније, као и у политичкој декларацији која га прати, „црно на бело“ не напише да ће о положају Гибралтара у, будућности одлучивати Британија и Шпанија у директним преговорима, дакле без мешања Брисела, Мадрид ће блокирати усвајање споразума о Брегзиту.

Овако је, само три дана пре него што би на споразум о Брегзиту лидери земаља чланица Европске уније (ЕУ) требало да ставе потпис у Бриселу, запретио шпански премијер Педро Санчес. Током преговора са Британијом о њеном изласку из ЕУ, Шпанија је, као и Ирска и Кипар, водила одвојене преговоре са Лондоном о границама. Чинило се да је око Гибралтара све договорено. Међутим, сада шпански званичници тврде да није договорено да у члану 184 споразума о Брегзиту пише само да ће ЕУ и Уједињено краљевство брзо испреговарати споразуме који ће регулисати њихове односе, а то морају учинити до децембра 2020, када се транзициони период раздвајања завршава. Инсистирају да у том члану јасно пише да је Гибралтар билатерална ствар и да се не тиче односа Лондона и Брисела.

Територија Гибралтара, површине мање од седам квадратних километара и тридесет пет хиљада становника, налази се на крајњем југу Пиринејског полуострва и граничи се са Шпанијом. Али, у саставу је Уједињеног краљевства са статусом аутономне прекоморске територије. Шпанија је Гибралтар предала у руке Енглеза још 1713. године, када је, после окончања Рата за шпанско наслеђе између Енглеске и Уједињених провинција, с једне, и Француске и Шпаније, са друге стране, у холандском граду Утрехту потписан такозвани Утрехтски мир. Ипак, никада се није потпуно одрекла те територије. Тако, када је 1967. године локална власт на Гибралтару организовала референдум о томе којој ће се краљевини приклонити, енглеској или шпанској, 99,6 одсто становника је гласало за останак под британским скутима. Реакција Мадрида на овакав исход референдума била је промптна и радикална: затворила је границу са Гибралтаром и није је отварала све до 1985. године. Већ следеће Шпанија је ушла у Европску економску заједницу, претечу Европске уније.

Почетком 21. века Шпанија је поново покушала да добије део суверенитета над овим полуострвом чија је једина копнена веза баш са овом државом. Гибралтарци су опет остали при свом претходном опредељењу: на референдуму организованом 2002. године 99 одсто њих се изјаснило да не желе шпанску власт на својој територији. Међутим, одмах пошто су се Британци на свом референдуму изјаснили за излазак из ЕУ, Шпанија је на састанку комисије УН за деколонизацију поднела захтев да се отворе преговори са Великом Британијом о подељеном суверенитету над Гибралтаром.

Док се око суверенитета над њеном територијом свађају, економија Гибралтара цвета. Финансијске услуге и коцкање преко интернета чини 40 одсто бруто друштвеног производа, који по глави становника са више од 92.000 долара знатно премашује просек и у Великој Британији и у Шпанији. По том параметру, Гибралтар је трећи на свету, одмах иза Катара и Луксембурга. Таквом богатству допринела је и пореска политика која је Гибралтар претворила у порески рај, а с обзиром на то да га годишње посети више од 7,7 милиона туриста, јасно је да ова територија и рај за посетиоце са свих страна света.

На Гибралтару страхују да ће без заштите Брисела бити остављени на милост и немилост Мадрида. Велика Британија покушава да умири ситуацију. Колико ће у томе успети, видећемо ускоро. У сваком случају, Брегзит је унео додатну нестабилност на европском континенту, и без обзира на оно што пише у папирима, тешко је предвидети како ће се ствари решавати са Ирском, Кипром, па и са Гибралтаром.

Наставак прочитајте у броју 3122.