Gibraltar – tačka spoticanja

Dok se u sporazumu o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, kao i u političkoj deklaraciji koja ga prati, „crno na belo“ ne napiše da će o položaju Gibraltara u, budućnosti odlučivati Britanija i Španija u direktnim pregovorima, dakle bez mešanja Brisela, Madrid će blokirati usvajanje sporazuma o Bregzitu.

Ovako je, samo tri dana pre nego što bi na sporazum o Bregzitu lideri zemalja članica Evropske unije (EU) trebalo da stave potpis u Briselu, zapretio španski premijer Pedro Sančes. Tokom pregovora sa Britanijom o njenom izlasku iz EU, Španija je, kao i Irska i Kipar, vodila odvojene pregovore sa Londonom o granicama. Činilo se da je oko Gibraltara sve dogovoreno. Međutim, sada španski zvaničnici tvrde da nije dogovoreno da u članu 184 sporazuma o Bregzitu piše samo da će EU i Ujedinjeno kraljevstvo brzo ispregovarati sporazume koji će regulisati njihove odnose, a to moraju učiniti do decembra 2020, kada se tranzicioni period razdvajanja završava. Insistiraju da u tom članu jasno piše da je Gibraltar bilateralna stvar i da se ne tiče odnosa Londona i Brisela.

Teritorija Gibraltara, površine manje od sedam kvadratnih kilometara i trideset pet hiljada stanovnika, nalazi se na krajnjem jugu Pirinejskog poluostrva i graniči se sa Španijom. Ali, u sastavu je Ujedinjenog kraljevstva sa statusom autonomne prekomorske teritorije. Španija je Gibraltar predala u ruke Engleza još 1713. godine, kada je, posle okončanja Rata za špansko nasleđe između Engleske i Ujedinjenih provincija, s jedne, i Francuske i Španije, sa druge strane, u holandskom gradu Utrehtu potpisan takozvani Utrehtski mir. Ipak, nikada se nije potpuno odrekla te teritorije. Tako, kada je 1967. godine lokalna vlast na Gibraltaru organizovala referendum o tome kojoj će se kraljevini prikloniti, engleskoj ili španskoj, 99,6 odsto stanovnika je glasalo za ostanak pod britanskim skutima. Reakcija Madrida na ovakav ishod referenduma bila je promptna i radikalna: zatvorila je granicu sa Gibraltarom i nije je otvarala sve do 1985. godine. Već sledeće Španija je ušla u Evropsku ekonomsku zajednicu, preteču Evropske unije.

Početkom 21. veka Španija je ponovo pokušala da dobije deo suvereniteta nad ovim poluostrvom čija je jedina kopnena veza baš sa ovom državom. Gibraltarci su opet ostali pri svom prethodnom opredeljenju: na referendumu organizovanom 2002. godine 99 odsto njih se izjasnilo da ne žele špansku vlast na svojoj teritoriji. Međutim, odmah pošto su se Britanci na svom referendumu izjasnili za izlazak iz EU, Španija je na sastanku komisije UN za dekolonizaciju podnela zahtev da se otvore pregovori sa Velikom Britanijom o podeljenom suverenitetu nad Gibraltarom.

Dok se oko suvereniteta nad njenom teritorijom svađaju, ekonomija Gibraltara cveta. Finansijske usluge i kockanje preko interneta čini 40 odsto bruto društvenog proizvoda, koji po glavi stanovnika sa više od 92.000 dolara znatno premašuje prosek i u Velikoj Britaniji i u Španiji. Po tom parametru, Gibraltar je treći na svetu, odmah iza Katara i Luksemburga. Takvom bogatstvu doprinela je i poreska politika koja je Gibraltar pretvorila u poreski raj, a s obzirom na to da ga godišnje poseti više od 7,7 miliona turista, jasno je da ova teritorija i raj za posetioce sa svih strana sveta.

Na Gibraltaru strahuju da će bez zaštite Brisela biti ostavljeni na milost i nemilost Madrida. Velika Britanija pokušava da umiri situaciju. Koliko će u tome uspeti, videćemo uskoro. U svakom slučaju, Bregzit je uneo dodatnu nestabilnost na evropskom kontinentu, i bez obzira na ono što piše u papirima, teško je predvideti kako će se stvari rešavati sa Irskom, Kiprom, pa i sa Gibraltarom.

Nastavak pročitajte u broju 3122.