Готово да нема женске особе која током свог живота није имала неку од упала репродуктивних органа, а најчешће јајника и јајовода. Mање је познато да овакав проблем може проћи и потпуно неопажено. Дешава се да тај упални процес некада не даје никакве значајне симптоме, а може да траје недељама и месецима, и да доведе до зачепљења јајовода које оштећује репродуктивну функцију.
Сам термин упала јајника често подразумева запаљенску болест мале карлице, јер поред јајника, готово увек обухвата и друге околне репродуктивне органе као што су јајовод, грлић материце, слузокожа материце, везивно ткиво материце и трбушна марамица. Због тога се у пракси често назива и упала аднекса, јер аднекс представља јајник са придруженим јајоводом и суседним материчним везама. Према истраживањима, након нелечене или лоше третиране упале јајника, ризик од неплодности код жена је око 15 одсто већ након прве упале, а повећава се на око 55 одсто после три или више прележаних упала.
До упале јајника (oophoritis) најчешће долази услед бактеријске инфекције која захвата подручје јајника, јајовода и материце, а која је често удружена и са упалом мокраћне бешике. Инфекција се преноси полним путем и може се јавити у сваком животном добу а најчешће од 15. до 40. године старости. Од упале јајника чешће обољевају жене млађе од 25 година као и младе, сексуално активне жене, које нису рађале. Настаје тако што бактерије прво населе грлић материце, а затим се шире према материци, јајоводима и јајницима јер запаљење јајовода (salpingitis) ретко настаје самостално. Углавном се јавља заједно са запаљењем јајника јер се налазе један поред другог и назива се adnexitis.
Запаљење јајовода могу да изазову различити микроорганизми (бактерије, паразити, гљивице, вируси). Инфекција почиње најчешће од запаљења вагине, цервикса и ендометријума, а ризични фактори који посебно доприносе настанку болести су сексуални односи без заштите, имуносупресија и ендометријална биопсија. Узрочници могу да буду стрептококе, стафилококе, ешерихија коли, микоплазма (која представља групу бактерија и може да узрокује стварање прираслица и да доведе до сужавање јајовода и „паралисања“ фимбријалног апарата јајовода), а сада су честе инфекције хламидијом трихоматис и микоплазмом хоминис. Све чешће су узроци инфекције и вируси: цитомегало вирус, херпес вирус гениталис, као и гљивице кандида албиканс и паразити трихономас вагиналис.
Главни фактори ризика су узраст или године живота, сексуално понашање, раније обољевање од запаљенских и сексуално преносивих болести, примена контрацептива, а ризик се повећава раним ступањем у сексуалне односе, повећаним бројем полних односа и сексуалних партнера или као последица интраутериних интервеција.
Узрок који доводи до упале јајника најчешће је комбинована бактеријска инфекција хламидије, микоплазме, уреаплазме, које се преносе полним путем и сексуалним контактом, али се инфекција може пренети и са једног од органа у малој карлици као што је слепо црево, мокраћна бешика, танко или дебело црево. Упала јајника се чешће јавља код жена које пате од поремећаја генитоуринарног система, обољења ендокриног система, а већу склоност ка том обољењу имају и жене које су под константним стресом.
Приредила Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању