Неке теме су напросто табу, тешко се и ретко прича о њима, а не би требало тако да буде. Нарочито када је у питању женско здравље. Жене ће се нерадо поверити своје „женске проблеме“, па чак ће и свом гинекологу са стигмом и приличном уздржаношћу говорити о невољи са вагиналним опуштањем, спуштањем утеруса, вагиналној атрофији и болним односима, ожиљцима или генетски нарушеној конфигурацији вагине. Управо ове пацијенткиње су кандидати за хируршку вагинопластику. О томе смо причали са једним од наших најискуснијих и најстручнјих гинеколога, специјалистом гинекологије и акушерства, који се деценијама бави овим проблемима и помаже женама, са др Милошем Радовићем, експертом за урогениталну и вагиналну хирургију.
– Хируршка вагинопластика је естетска и функционална процедура која се користи за реконструкцију и обликовање вагине, често након порођаја или због других разлога као што су вагинална атрофија и конфигурација. Она се ради у циљу унапређења партнерских односа, побољшања квалитета живота и сексуалних односа и интиме уопште. Главне сврхе ове процедуре су побољшање изгледа и функционалности вагине, повећање самопоуздања, смањење нелагодности и побољшање сексуалног задовољства. Гинеколошка хируршка рејувенација вагине, позната и као вагинална рејувенација или вагинопластика је медицински поступак који се изводи како би се обновила структура и функција вагине. Изводи се код оних жена које су приметиле промене у својој вагини након трудноће и порођаја, код жена које имају проблеме са инконтиненцијом урина или фецеса и сексуалним задовољством. Циљ је да се вагина врати у њен претходни облик и величину и пружа најдуготрајније резултате у оним ситуацијама када је операција неопходна.
Како се изводи ова процедура и колико траје процес опоравка након хируршке вагиноплстике?
– То је класичан хируршки третман у току кога се затежу опуштени бочни, предњи и задњи вагинални зид. Затезањем и скраћивањем вагиналних зидова смањују се обим и ширина саме вагине и операција мора бити изведена у више слојева јер ће само тако резултати бити трајни. Често се вагинопластика удружује са хируршким сужавањем вагиналног улаза (интроитуса) и подизањем и затезањем вагиналних мишића у дубини пелвичног дна. Обично се изводи под општом анестезијом. Хирург обликује и реконструише вагину, уклањајући вишак ткива и јачајући мишиће, фасцију и ткива испод вагиналне слузокоже. Потребно је огромно искуство у вагиналним операцијама да би се минимизовале потенцијалне повреде суседних органа – ректума, бешике, уретера. Опоравак траје неколико недеља и то подразумева суздржавање од сексуалних активности али и од било каквог великог физичког напора.
Да ли услед опуштања вагиналних зидова долази до нарушавања квалитета живота код жена и да ли вагинопластика има алтернативу, уколико се пацијенткиње не одлуче на операцију?
– Неретко у зрелом добу код жена, као последица рађања али и генетике или повреда, долази до појаве спада или опуштања вагиналних зидова али и ширења вагине. Ту трпе и блиски карлични органи који су буквално наслоњени на предљи или задњи зид вагине а ту мислимо на мокраћну бешику, материцу, дебело црево. Управо тада долази до нарушавања квалитета живота. Осим хируршком вагинопластиком овај проблем се може решити и вагиналним ласером, без резова на стомаку и на тај начин се може повратити нарушена функција карличних органа, опуштених вагиналних зидова и квалитета сексуалног живота, па пацијенти могу бити задовољни и естетским резултатима. Ласер одлично делује на мање степене опуштености вагиналних зидова, а уколико је спад зидова већи и проширеност значајнија, хирургија је највоље и најдуготрајније решење.
Помажу ли код ових проблема много рекламирани различити антиејџинг поступци као што су „ПРП метода“, „аптос нити“, радиофреквентни и фокусирани ултразвучни таласи (HI -Fa метода), магнетни таласи, убризгавање хијалурона у вагиналне зидове или орошавање вагине?
– Убризгавање хијалурона или сопственог масног ткива, локално или на малој површини може фино издићи „Г тачку“ и довести до побољшања у квалитету интимних односа али је медицински потпуно неоправдано убризгавати га у цео предњи или задњи вагинални зид. Исто тако су горе наведене методе доказане као неефикасне као и „фамозно“ орошавање вагине. Моје искуство говори да се треба држати опробанијих, у клиничкој пракси доказано најефикаснијих оружја у вагиналном антиејџингу, а то су вагинални ласер, вежбе и рејувенациона вагинална хирургија. Хируршка вагинопластика јесте инвазивнија од ласерских третмана али ипак има највећу ефикасност и најдуготрајније резултате.
Који су бенефити вагинопластике и који су најважнији разлози да се она уради?
– Пре свега, побољшање функције вагине. Након трудноће и порођаја може доћи до проблема са контролом мокраће и смањењем сексуалног задовољства. Ова процедура може помоћи у јачању вагиналних мишића, сужавању вагине и побољшању њене функције. Промене у вагини се могу одразити и на њен изглед а сужавање вагине и самог вагиналног улаза значајно доприноси квалитету интимних односа.
Које су најчешће извођене врсте гинеколошких естетских операција?
– Један од најчешћих типова вагиналних естетских операција је управо вагинаопластика, затим лабиопластика – естетска процедура која се обавља ради корекције или редукције величине малих полних усана. Затим хименопластика – хируршки захват који се врши ради обнове химена, танког ткива које може бити повезано са девичанством. Монспластика – операција којој је циљ смањење масног ткива у подручју monts pubis ради постизања естетског изгледа. Ради се и перинеоплстика – реконструктивна процедура која обухвата јачање мишића и ткива перинеума, дела између вагине и ануса, како би се побољшала функција и изглед тог подручја. Пацијенткиње се одлучују и на уклањање ожиљака од претходних порођаја или повреда – расцепи грлића, вагине, перинеума, леватора и сфинктера и лоше зарасле епизиотомије, а ради се и ремоделовање великих полних усана хијалуроном, као и интроитопластика – хируршко решавање синдрома зјапећег интроитуса – вагиналног улаза. Треба знати и то да само сужавање вагиналног отвора није вагинопластика јер вагинопластика и интроитопластика су две потпуно различите гинеколошко-хируршке процедуре. Прва је сужавање вагине у дубини, а друга је сужавање само вагиналног улаза. И важно је имати на уму и то да су за те врсте хируршких-гинеколошких операција лиценцирани и акредитовани од стране државе само гинеколошки вагинални хирурзи.
Каква је разлика између хируршке вагинопластике и вагиналне хируршке рејувенације?
– Прва процедура се фокусира на реконструкцију и обликовање вагине, док се вагинална хируршка ревјувенација обично односи на естетске процедуре које се изводе на вагини ради повољшања њеног изгледа и функционалности, али не нужно на обликовање саме вагине.
Постоје ли неки ризици и компликације које могу настати током или након овог хируршког захвата?
– Могуће компликације хируршке вагинопластике укључују сличне ризике које са собом носи и било која друга мала хируршка инервенција, а то су: бол, инфекција, крварење, краткотрајни губитак осећаја, модрице, тромбоемболијске компликације и реакција на анестезију. Важно је да пацијенти буду потпуно информисани о потенцијалним ризицима пре него што се одлуче за ову процедуру и да се посаветују са искусним вагиналним хирургом шта је најбоље урадити у њиховом случају.
Пише Бранка Ковачевић