Није увек било тако. Пре само 40-так година, Вијетнам је био једна од најсиромашнијих држава на свету. Земља се опорављала од три деценије разорних ратова против француског колонијализма и интервенционизма Сједињених Америчких Држава. Раст у оквиру владиних петогодишњих централних планова је био анемичан. До средине 80-тих година прошлог века номинални укупан домаћи производ по глави становника био је заглављен између 200 и 300 долара.
Све се променило после 1986. када је на шестом конгресу Комунистичке партија Вијетнама (КПВ) усвојена политика Дои Мои („Обнова“), низ економских и политичких реформи које су усмериле земљу да постане „социјалистички оријентисана тржишна привреда“. Од тада су власти смањивале царинске стопе, отварале државне границе за трговину и стране инвестиције и увелико улагале у људски капитал. Изашли су из групе најсиромашнијих.
Данас је Вијетнам једна од звезда нових тржишта. Њен економски раст од шест до седам одсто надмеће се са оним у суседној Кини. Вредност извоза надмашује укупан национални БДП. У Вијетнаму се производи све, од спортске одеће „Најк“, до паметних телефона „Самсунг“. За производњу је остало мало резервних радника или производних погона.
Аналитичари из Светске банке и њујоршког стратешког института „Брукингс“, поткрепљују економски успон земље подацима да су власти у Вијетнаму усмериле велика јавна улагања у основно образовање. И то у време када је број становника брзо растао – од 60 милиона 1986, на близу 98 милиона данас, од којих је 60 одсто млађе од 35 година. Вијетнам је, такође, уложио велики новац у инфраструктуру и обезбедио јефтин масовни приступ интернету.
Та улагања су се исплатила. Вијетнам је постао чвориште страних инвестиција и производње у југоисточној Азији. Јапанске и корејске компаније за електронику, и мноштво европских и америчких произвођача одеће имају фабрике у овој земљи која се простире на 332.000 квадратних километара.
Вијетнам је данас по Светској банци економија нижих средњих прихода, а према Светском економском форуму, налази се у групи националних привреда чији су процеси економског раста инклузивнији и одрживији. Такође је положај жена побољшан, мада и даље неравноправан, у погледу стопе запослености и прихода.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању