Исланд чува прво место, за последње много кандидата
Институт за економију и мир (ИЕП), који има своје канцеларије од Њујорка, преко Најробија, до Аустралије, објавио је Глобални индекс мира за 2025. годину (ГПИ), који рангира 163 независне земље и територије. Овај извештај представља најсвеобухватнију анализу користећи 23 квалитативна и квантитативна индикатора за мерење стања мира у три домена: ниво социјалне сигурности и безбедности, обим текућих домаћих и међународних сукоба и степен милитаризације.
Извештај открива да се глобални ниво мира благо погоршао у поређењу са претходним годинама и да су многи водећи фактори који претходе великим сукобима виши него што су били од Другог светског рата. „Све већи број земаља повећава ниво милитаризације у контексту растућих геополитичких тензија, све већих сукоба, распада традиционалних савеза и растуће економске несигурности. Тренутно постоји 59 активних сукоба између две земље – највише од Другог светског рата и три више него у 2024. Прошле године, 17 земаља је забележило више од 1.000 смртних случајева у сукобима“, наводи се у извештају.
Исланд остаје најмирнија земља на свету и ову позицију држи од 2008, захваљујући ниској стопи криминала, ниској милитаризацији и високој друштвеној кохезији. После Исланда, међу првих 10 су: Ирска, Нови Зеланд, Аустрија, Швајцарска, Сингапур, Португал, Данска, Словенија и Финска. С друге стране, на дну листе, као најмање безбедне, налазе се Русија, Украјина, Судан, Демократска Република Конго и Јемен – земље обележене ратовима и сталном нестабилношћу.
Када је реч о нашем региону, Србија је једина „жута“ и дели 64. место са Замбијом. Жута боја означава „средњу“ позицију између зелене, која је боја земаља са високим индексом мира, и црвене, која представља ризичне земље. Словенија је високо рангирана на 9. месту, Хрватска на 19, Босна и Херцеговина на 59, Северна Македонија на 51. и Црна Гора на 34. месту.
Глобални индекс мира показује да мир није само одсуство рата, већ и постојање квалитетне друштвене структуре, поузданих институција и друштвене кохезије. Док мале, стабилне земље бележе одличне резултате, већи део света се и даље суочава са озбиљним безбедносним изазовима.
У протеклој години, 74 земље су забележиле побољшање, док је 87 земаља забележило погоршање мирољубивости, међу њима и Србија.
Прави одбрамбени изазов Европе лежи у одсуству интеграције, наводи се у извештају. Упркос колективној надмоћи над Русијом, европске снаге су оптерећене фрагментацијом. Глобална економска стагнација, растући дуг и наоружавање, трговински ратови, кључни су фактори који обликују економски пејзаж геополитике у 21. веку. Геополитичка фрагментација расте, а нивои сада превазилазе оне виђене током Хладног рата. Пораст фрагментације је посебно приметан од 2008, након што је стално опадала од краја Хладног рата. Расходи за изградњу и одржавање мира износили су 47,2 милијарде долара у 2024. години, што је само 0,52 одсто укупних војних расхода у смислу паритета куповне моћи (ППП). Ово представља пад у реалном износу од 26 одсто, са 64 милијарде долара у 2008. години.
Број интернационализованих унутардржавних сукоба је порастао за 175 одсто од 2010. Седамдесет осам земаља је било директно укључено у рат ван својих граница 2023. године.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању