У индексу перцепције корупције 2024 (ИПК), чак две трећине земаља добило је лоше оцене, каже Транспаренси интернешенел (ТИ), глобална невладина организација са седиштем у Берлину.
Рекордни топлотни таласи, поплаве, шумски пожари… Док пораст екстремних временских појава доводи у опасност постизање климатских циљева, један кључни фактор често остаје непримећен. То је корупција. ИПК за 2024. открива да у многим земљама подмићивање и злоупотреба моћи или положаја масовно ометају напоре у заштити климе. У контексту рекордног глобалног загревања, подривања демократије и смањења глобалних напора да се заштити клима, свет је сатеран у ћошак. Према истраживању ТИ, корупција блокира решење климатске кризе
„Морамо хитно да се позабавимо корупцијом у корену проблема пре него што она поткопа смислене климатске акције“, написала је директорка ТИ Марија Мартини у извештају о ИПК за 2024.
То захтева од влада и мултилатералних организација да питање борбе против корупције учине делом својих стратегија усмерених на заштиту климе.
„Данас корумпиране снаге не само да одређују ствари у политици, оне често диктирају политику, укидају контролу и тиме ућуткују новинаре, активисте и све оне који се залажу за једнакост и одрживост“, каже Мартини. Права климатска отпорност значила би суочавање са овим претњама директно и покушај да се на њих одговори, додаје.
Како корупција масовно блокира заштиту климе? Ово је илустровано у извештају са неколико конкретних примера. У САД-у, према извештају, енергетски концерн је очигледно уплатио 60 милиона америчких долара у шему подмићивања како би утицао на процес политичког одлучивања, односно да би успорио ширење обновљивих извора енергије. Новац је, како наводе у државном тужилаштву, уплаћен на рачун политичара и његових партнера, а циљ је био да се прогура исплата субвенција за две нуклеарке. Радило се о милијардама долара, тврди се.
У Русији је истрага открила индиције да су милиони америчких долара из пројекта Глобалног фонда за животну средину (којим управља УНДП, Програм развојне помоћи УН) очигледно проневерени. Реч је о пројекту који је реализован између 2010. и 2017. године, а који је имао за циљ повећање енергетске ефикасности и смањење емисија штетних гасова – али, према ТИ, није успео да постигне ниједан од ових прокламованих циљева.
Либија пати од екстремних временских услова, чије последице погоршава корупција. Током 2023, након година неодржавања, отказале су две бране, што је за последицу имало катастрофалне поплаве са више од 11.000 људских жртава.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању