Одрастање су му обелележили различити предели бивше Југославије. Део његовог поимања света је мултикултуралност и толеранција. Стални је члан ансамбла Народног позоришта у Београду, али смо овај пут разговором „швенковали“ културу, религију, глобализацију и друге теме савремене цивилизације. У поимању света који га окружује, код овог глумца увек има места за плурализам, нарочито кад је религија у питању, али нема места за мржњу, према којој гаји антагонизам. А те супротности присутне су и у наукама које је проучавао, религији и психологији. На који начин их „мири“ открио је у разлогору за „Илустровану Политику“
Ваше рођење у Загребу, потом одрастање у Ивањици, а уз све то с фамилијом коју имате у Пирану (Словенија) и Славонији, вероватно је допринело да мултикултуралност буде део вашег генетског кода?
– Широм простора бивше Југославије имам родбину и то јесте утицало на отвореност и недостатак шовинизма код мене. Различитости су богатство света. Упорно нас гурају у мржњу како би им контрола била лакша. За људе у култури никада нису постојале границе. Зато је лепше са културом.
Ишли сте на хаџилик, о чему казује и префикс у вашем имену. Дакле, вернике сте, поштујете и познајете религију. Да ли мислите да су у савременом свету вере све више искључиве једна према другој или су се међусобно приближиле, у односу на време пре глобализације?
– Са глобализацијом се дешавају разни процеси који су често врло контрадикторни. Људи су у свету постали блискији, повезанији, али истовремено, дешавају се и они процеси који јасно указују да многи желе супротно. Да ли су такви процеси дириговани никада нећемо знати. Оно у шта се ја уздам је Божија воља која је изнад свега, и која ипак чува човека од његовог срљања у пропаст.
Приватно сте проучавали и психологију, а чини се да она као наука, с једне, и религија с друге стране (коју такође одлично познајете), стоје на дијаметрално различлитим гледиштима. Мирио их је у својој мудрости Владета Јеротић, а како их ви мирите?
– Психологија је релативно млада наука. Она је у односу на религију ипак на својим почецима. Често се религија и психологија прожимају, што можемо видети у закључцима многих савремених психолога. Ипак, верујем да ће се те две дугачке линије на крају, у неком тренутку спојити и једна другу објашњавати. Наука ће свој пуни смисао добити онда када успе да објасни оне тајне о којима говори религија.
Колико владајући наратив, био позитиван или негативан (ботокс естетика, политичка коректност, родно-језичка сензитивност) осећате као притисак и потирање индивидуалности?
– То има везе са новим добом и слободама које пропагира. Човек тежи слободи, али слобода без оквира је себи супротна и чини да човек постаје роб својих наслада, нагона.
Сведоци смо хајке на ријалити програме, а с друге стране стоји гледиште да је коначно и неталентованима дата шанса у јавном простору. Где је по вама мера ствари?
– Ријалити програми у овом облику који се код нас емитују нису простор где ће се развијати креативност. Јасно је свима шта је неприкладан садржај.
Пише Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издањ