Ивана Михаиловића (29), глумца најпознатијег по улози Мирка Клисуре у серији „Војна Академија“, затекли смо у паузи између две представе „Мачка у чизмама“ у Позоришту за децу „Пуж“. Нимало уморан, добро расположен, насмејан и одушевљен радосним дечјим лицима, Иван нам је испричао понешто о новом пројекту „Чича Мичина прича“, о наступу на „Дечјем београдском пролећу“ и серији која га је прославила.
Како излазите на крај са децом која важе за најзахтевнију публику у позоришту?
Изузетно волим рад са децом, мислим да је то нешто што је и неопходноза опстанак позоришта. У позоришту задецу се негује публика. Публика се прави и ствара, неће нико да крене у позориште са двадесет и нешто година акопре тога није гледао неку представу упозоришту за децу. Позориште је магијакоја траје хиљадама година и трајаће докје ове планете јер је жива реч нешто штоникада неће бити замењено машинама.
Јесте ли из љубави према деци прихватили и учешће на „Дечјем београдском пролећу“?
Да, наравно. То је једна дивна иницијатива града Београда да врати важан фестивал и да се после низа година поново сними албум са новимпесмама за децу. Када је Фестивалобновљен, на репертоару су биле већпостојеће дечје песме. Прошле годинеје снимљено једанаест нових песама,а ове године две више. То је, заиста,толико лепа ствар и заслужује многовише помињања у јавности, него штоје било до сада. Мени је част што самучествовао на Фестивалу и што се мојапесма допала најмлађој публици.
Волите ли и иначе да певате?
Волим да певам, али у својој тушкабини. Суштински нисам певач, јер да знам баш добро да певам вероватно бих се тиме и бавио. Обожавам рокенрол и звук гитаре. Мој отац свира на гитари па сам уз њега и заволео ту врсту музике.
Снимате већ четврту сезону серије „Војна академија“, како се проналазите у тој причи?
Та „прича“ траје већ седам година, ми сада снимамо четврту сезону.Серија ми је јако битна и донела мије много тога позитивног у овој мојојкраткој каријери. „Војна академија“ јемноге људе вратила испред телевизора. Породице се поново окупљајуи гледају серију као што сам ја то некада, као дете, гледао са мојим родитељима и братом Николом. Направљена је за све од пет до сто пет година,пуна је духовитих, емотивних, љубавних прича, прича о пријатељству којеје помало запостављено у периоду уком живимо.
Наставак можете прочитати у броју 3091.