Како је наше основно опредељење било да обиђемо места најславнијих битака у Првом светском рату на северо-западу Србије то нас је неминовно одвело на падине Церa и Гучева, које као да су са севера и запада штитиле плодну и таласасту јадарску равницу и планину Јагодњу која је стражарила над Рађевином. Планине Гучево, Цер и Јагодња су места великих и славних битака српских ратника али и страдања у Првом светском рату, и примери неизрецивог херојства у одбрани земље. Врхови поменутих планина, кота 708 у близини Црног врха, Текериш и Мачков камен, само су географски топоними на којима су подигнуте спомен – костурнице у част и славу за више од 35.000 Српских ратника, који своје животе дадоше за отаџбину.
Све ове тешке битке одиграле су се од августа па до почетка новембра 1914. године, са основним задатком да се задржи и ослаби надирање аустроугарске војске према унутрашњости Србије.
Спомен-костурнице у Текеришу, на Гучеву и Мачковом камену представљају знаменита места и меморијалне споменике културе од изузетног значаја али и места великог пијетета према нашим прецима-ратницима који су бранили отаџбину од сатане која је надирала са севера и запада. Знали су наши ратници, да сатанске хорде не смеју да пусте у питому Јадарску котлину и Рађевину, имајући у виду злочине које су ови већ починили у Мачви и Посавини.
Од 16. до 20. августа 1914. (управо је обележена 108. годишњица) у чувеној Церској бици, српски ратници до ногу су потукли аустроугарску солдатеску. Била је то прва победа савезника у Првом светском рату и у знак сећања на ту славну битку, у којој је погинуло више од 16.000 војника, на југоисточним обронцима планине Цер у селу Текериш, подигнут је споменик 1928. године.
Споменик се састоји од три нераздвојне целине. Централни његов део је у виду пирамиде урађене од необрађених блокова. Висина споменика је десет метара, а на врху је бронзани орао са раширеним крилима и ловоровим венцем у кљуну као симболом мира и пријатељства. На предњој, западној, фино обрађеној страни, урађен је грб Србије.
Текст и фотографије Стојан Прокоповић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању