Препознатљив вокал, тврда хард рок свирка, каријера дуга преко четири деценије. Велика километража и велики професионализам од самих почетака. А ти почеци везани су, бар што се групе Кербер тиче, за њихов први хит сингл „Мезимац“ још из 1983. С том песмом су стекли и прву афирмацију и професионалним и бескомпромисним односом постали мезимци и публике и медија. О бенду је, осим многобројних новинских осврта у каријери, из пера нишког новинара Милоша Петковића 2022. изашла и романсирана монографија „Кербер – хронике трогласвог пса“ у којој налазимо и податак да је називу групе Кербер кумовао први бубњар Зоран Стаменковић, а уз њега, гитариста Томислав Николић и певач Горан Шепа Гале били су оснивачко језгро овог нишког састава. Потоња двојица су и данас чланови бенда, а повод за разговор са фронтменом Гораном Шепом Галетом су њихови везани концерти у МТС дворани. Један је већ одржан а наредни је планиран за петак, 21. март. Керберовци ће за ову прилику, на бини бити појачани гудачима, пратећим женским вокалима, као и гостима изненађења.
Поједине песме ће бити обучене у ново рухо, али ће то, како тврди Гале, и даље остати онај бескомпромисни Кербер који публика толике деценије воли и прати. Гале се између два београдска концерта још једном осврнуо на „портфолио“ овог бенда, још једном потврдивши да не одустају од рокенрола, упркос, како каже Горан Шепа, овом времену, које није наклоњено овој врсти музике.
Како је почела ваша музичка прича? Претпостављам од групе Топ?
– Јесте, добру претпоставку имаш. Значи, ово ће бити озбиљан разговор (смех). Група Топ, а и пре тога, Скај хоу се звало, небески скок, па се звало Електра, макар оно што се са мном дешавало, па онда Топ, врло озбиљан, па иза Топа Кербер и до дан данас Кербер, а имао сам и епизоде. Задовољство бављења музиком испуњавао сам тиме што сам свирао и с момцима који се зову Д ливеерс бенд, значи у недостатку великих концерата, великог бенда, какав је мој матични, то је ме је сасвим испуњавало. Обилазак целе земље, а и шире, свирка, само музика, то и ништа друго.
Прва шира афирмација Кербера био је Суботички фестивал, а то није био мали успех?
– Осамдесет треће победа у Суботици, на нивоу бивше Југославије. То је највећи успех који се титулише на тај начин. Фестивали у које ја никад нисам веровао, а и сад све мање и мање верујем. И тада сам био скептичан, нисам веровао кад су нас прозвали да идемо као победници, ја сам мислио да се неко шали, а у срцу сам крварио зато што сам видео да смо стварно били бољи бољи од свих, и то пуно, пуно. Баш оно дечачки, искрено, невероватно, и тад сам почео да верујем у ту ‘“Суботицу“’, нама је макар учинила велику ствар.
Познати сте и као доследни заговорници тога што свирате, па је ваш некадашњи басиста Соса својевремено платио данак на концерту у Новом Саду кад је гутајући ватру задобио опекотине. Уопште ви сте та такозвана тврда струја?
Пише Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању