Књига Јоване Папан „Политика за децу – све што нисте ни знали да желите да знате о родитељству данас“ (издавач Службени гласник, едиција „Књигаоница“) представља колекцију чланака ове ауторке, мајке троје деце, објављиваних између 2006. и 2018. године, о теми васпитања деце у савременом друштву, са посебним освртом на родитељство у данашњој Србији. Како истиче рецензент професор др Слободан Антонић, ова књига родитељство разматра отворено, храбро, неконвенционално и са много духовитих опаски у шта ћете се и сами уверити читајући наш избор (са незнатним скраћењима) кратких прича из „Политике за децу“ Јоване Папан.
Која је нова велика породична тајна која се крије од околине и гура под тепих? Судећи по насловима у светској штампи, то нису насилни мужеви нити родитељи психопате, већ деца која злостављају своје родитеље. Родитељи су постали нове жртве породичног насиља, а деца нови злостављачи који сеју страх. У извештају објављеном 2009. у Великој Британији, наведено је да се родитељи све чешће јављају на телефонске линије за помоћ у случајевима породичног насиља, жалећи се на децу свих узраста. Невероватно, али неких два одсто позива односи се на злостављање од стране деце млађе од три године, док деца испод десет година чине 10 одсто злостављача. Најопаснији су између тринаесте и петнаесте – када најчешће прете, севају ножевима, туку, гађају итд. Како показују статистике, главне жртве младих насилника су њихове мајке, али њихови главни тлачитељи нису синови, већ ћерке. Слично је и у другим крајевима света – Канади, Аустралији и САД, где један извештај наводи да сваки трећи тинејџер злоставља своје родитеље.
Наравно, сматра се да те бројке нису верне будући да се многи родитељи не усуђују да пријаве шта им се дешава. Агресија деце према родитељима, нарочито девојчица, кажу стручњаци, још је табу и треба порадити на њеном превазилажењу. Са жаљењем се примећује да су најважнији фактори који родитеље спречавају да затраже помоћ – стид, свест о сопственом неуспеху у улози родитеља и бојазан да ће околина сматрати да су сами заслужили оно што их је снашло.
Како студије показују, најризичнија група, тј. најчешће жртве малтретирања од стране деце јесу попустљиви родитељи. Опуштено родитељство без стега и строгих правила, које се пропагира у многим популарним теоријама васпитања, осим што угрожава родитеље, уједно повећава и шансу да ће деца постати деликвенти, наводи се у студији Универзитета Брајгам. Иза злостављања родитеља обично се крије потпуни недостатак поштовања према њима и генерално према свим ауторитетима, што је тренд који је започео још осамдесетих, у време јачања група за заштиту дечјих права. Док су, с једне стране, ове групе чиниле добру ствар тиме што су подизале свест о правима деце, с друге стране су отишле мало предалеко, стварајући код деце претерани осећај заслужности, док су се родитељима права све више осипала.
Индустрија мехура од сапунице
Истовремено, на нове генерације родитеља сручила се и читава поплава савета о васпитавању деце. Књижаре су постале крцате насловима типа: „Позитивно родитељство“, „Како волети дете“, „Како разговарати са дететом“, „Како одгајати самопоуздано дете“ итд. Целокупна филозофија савременог васпитања деце, која вреба са хиљада и хиљада страница упутстава и савета које типичан модерни родитељ ишчитава, ствара утисак да је у питању наука мало компликованија од теорије струна.
Наставак можете прочитати у броју 3110.