Govori koji su promenili svet

Ko su ljudi koji su svojim znamenitim rečima uticali na tok istorije? Koje su okolnosti prethodile preokretima koje su najavili svojim upečatljivim istupanjima i kakve su posledice za sobom ostavili? Od rodonačelnika religija i propovednika, do genijalnih vojskovođa i harizmatičnih državnika, od verskih fanatika do pogubnih populističkih vođa – svi će ostati upamćeni po jednom: posle njihovih čuvenih govora, ništa više nije bilo isto.
(,,Govori koji su promenili svet”, grupa autora.
Izdavač: „Evro Buk” Beograd)

Napoleon Bonaparta, bič francuski koji je protresao Evropu , oprostio se 20. aprila 1814. godine od oficira svojih najvernijih trupa, Stare (ili Carske) garde. Konačno je podlegao pritisku i abdicirao, odrekavši se vlasti, čime se raspalo evropsko carstvo koje je svojim vojnim osvajanjima gradio više od dvadeset godina. Katalizator njegovog sloma bio je slabo osmišljen zavojevački pohod na Rusiju 1812. Uprkos pobedi u Bici kod Borodina (6. septembra) i činjenice da su njegove jedinice spalile Moskvu, nekada moćna Napoleonova Grande Armée u povratku je bila desetkovana bolešću i strahotama ruske zime. Kad su nekadašnji francuski saveznici osetili slabost i počeli da ga napuštaju, a evropska alijansa primorala Pariz na predaju, Napoleon je odstupio s prestola da bi spasao Francusku daljeg razaranja. S obzirom na sve nevolje u koje je nagnao svoje vojnike, ne samo u Rusiji već tokom dugih godina ratovanja, kao i razmere njegove lične ambicije, teško je i zamisliti da bi ove reči, u kojima se on bavi prevashodno samim sobom, uopšte mogle naići na uši voljne da slušaju. Ali Napoleon je, iznad svega, bio profesionalni vojnik, i nikada nije ni izgubio odane sledbenike unutar onog tvrdog jezgra koje mu je verno služilo. I zaista, svega godinu dana pošto je abdicirao, Napoleon je pobegao iz egzila na njegovom ostrvskom „kneževstvu” Elbi, i opet mogao da računa na lojalnost vojnika koji će se onda okrenuti protiv svojih pokrovitelja u vladi i vratiti ga na vlast – mada će ta druga njegova vladavina potrajati svega sto dana.

Nastavak možete pročitati u broju 3095.