Овај град више не емитује страх. Његов асфалт подрхтава под точковима хиљада аутомобила, а обале Јангцеа више не одјекују сиренама хитне помоћи, већ жамором туриста и неонским светлима која се огледају у води. Кроз ово путовање води нас Невена Благојев. Она је доктор наука из области технолошког инжењерства и професионално се бави научним издаваштвом, што подразумева честа путовања и сусрете са различитим културама.
Шта је заправо Вухан изван оквира вести које су обишле свет и какав је то град био пре него што је постао центар глобалне пажње?
— Вухан је град који има све. Метропола од 12 милиона становника, у Централној Кини и провинцији Хубеи, на две моћне реке, прошарана стотинама језера, речица и канала. Паркови, зеленило и тишина уз обалу, док се само неколико корака даље диже шума облакодера. Традиционалне кинеске четврти и павиљони надомак модерних пословних зграда, тржних центара и стамбених комплекса. Вухан је фантастичан град који је дуго година мирно постојао далеко од позорности остатка планете, све док пажњу није привукао на погрешан начин.
Колики значај вода има за просторно уређење Вухана и да ли је оправдан његов епитет „града језера“?
— У средишту се налази ушће реке Хан у Јангце, што одређује профил целог града и његову основну просторну оријентацију. Међутим, иако импонзантне саме по себи, ове две реке представљају тек део водених површина у Вухану. Поетично се Вухан назива још и Град 1000 језера. Никад их није било баш толико, раније их је било око 165, а данас их има око 40 очуваних, али утисак да их има хиљаду не изостаје. Поред тога, у граду има небројено много мањих речица, природних рукаваца и вештачких канала, којима се сва ова вода ставља под контролу и прилагођава урбанистичким плановима. Све у свему, вода чини око једну четвртину урбаног градског подручја и у потпуности га одређује.
Често се каже да град и река живе у нераскидивој симбиози. Како је Јангце кроз историју обликовао Вухан?
— Већ првим погледом на мапу, а посебно уживо, јасно је ко је газда. Наравно, Дуга река, Јангце. Најдужа река у Азији, а трећа на свету, после Нила и Амазона, диктира начин живота више од 400 милиона људи који живе у њеном сливу и представља једну од најпрометнијих речних рута на свету. Извире на Тибетанској висоравни а улива се у Источно кинеско море код Шангаја. Целом дужином је у Кини, и чини њену природну демаркациону линију између севера и југа. Вухан, који се налази на средњем току, представља чвориште централне Кине. Некада је Јангце био врло тешко савладива препрека у размени робе између севера и југа. Возови су долазили до реке, где су их затим у врло спором и компликованом процесу укрцавали на трајекте, раздвајајући вагоне, да би затим то све понављали на другој обали. Историјска прекретница се десила баш у Вухану 1957. године, када је изграђен први мост преко ове велике реке, што је дало замајац развоју индустрије и трговине у огромном подручју кинеске унутрашњости. У Вухану се данас налазе многе институције које регулишу водне ресурсе и пловидбу, а ту је и једна од најважнијих речних лука на целом току. Град и река заиста живе у нераскидивој симбиози. Река граду даје живот, а град реци функционалност. Нажалост, због индустрије, загађења, брана и прекомерног риболова, Јангце је једна од најугроженијих великих река на свету.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању