Хиљаду и једна ноћ у Алхамбри
ГРАНАДА, АНДАЛУЗИЈА

Кроз улице овог андалузијског бисера води вас Борислава Перић, дипломирани психолог чије око не хвата само архитектуру, већ и саму душу места која посећује. Рођена у Вршцу, где и данас живи, Борислава је многе године провела између Новог Сада и Беча, где је пуних десет година упијала ритам једне од најлепших европских престоница. Управо тај спој стручног разумевања људске природе и деценијског живота у метрополи даје њеним путописима посебну дубину, којe редовно дели са својом заједницом на инстаграм страници travel_with_borislava. Да би ова магија постала доступна свима, Борислава своја искуства дели у сарадњи са агенцијом „Стар Турс Панчево“. Препознавши аутентичан ритам Гранаде, они редовним групним поласцима омогућавају путницима да, уз врхунску организацију, доживе сваки кутак о којем Борислава пише.

Како је настала ваша љубав према путовањима и када сте схватили да је истраживање нових места ваш начин живота?

– Моја љубав према путовањима почела је још у детињству. Од малена сам волела да путујем са родитељима и сестром, а касније и са школом. Та рана искуства пробудила су у мени радозналост према новим местима, културама и људима. Како сам одрастала, та радозналост се претворила у жељу да путујем самостално и истражујем свет на свој начин. Пресудан тренутак када сам се заиста заљубила у путовања догодио се током периода када сам живела у Бечу. Тада су путовања била прилично доступна и повољна, па сам често користила прилику да откривам нове градове. Путовања су постала мој издувни вентил и бег од свакодневнице која је понекад знала да буде монотона. Управо тада сам схватила колико ме тај начин живота испуњава и инспирише.

Шта за вас представља срж сваког путовања, да ли су то људи које срећете, култура коју упознајете или укуси које откривате?

– Све што сте навели јесте оно што ме инспирише док откривам нове дестинације. Људи које упознајем на путовањима, њихова култура, обичаји, храна, свакодневни начин живота. Волим да посматрам како различити народи живе, шта једу, како проводе дан и које су њихове мале навике и ритуали. Посебно волим да обилазим локалне пијаце, јер се управо тамо највише види живот једног града. На пијацама можете да видите шта људи купују, које намернице користе, како разговарају, преговарају и друже се. Такође увек волим да пробам локалну храну, кроз укусе и традиционална јела може много да се научи о култури и начину живота једног народа. Управо ти мали, аутентични тренуци су оно што ме највише инспирише док путујем.

Која места у Гранади су вам остала у најлепшем сећању и зашто?

– До сада сам више пута боравила у Шпанији, али никада пре нисам била у Гранади. Да будем искрена, очекивања су ми била врло висока, али их је Гранада оправдала. Овај диван град је на мене оставио јако леп утисак као целина, јер је заиста аутентчан и има посебну атмосферу. На сваком кораку се осећа снажан утицај маварске културе, у архитектури, улицама и целокупном амбијенту. Управо та комбинаија историје, културе и живог градског духа учинила је да ми се Гранада допадне. Ипак, место које је на мене оставило највећи утисак је свакако Алхамбра. Њена архитектура, вртови, орнаментика, историјски значај су заиста фасцинантни, а сама шетња кроз тај комплекс је посебно искуство. То је једно од оних места које вас потпуно увуче у своју причу и због којег више цените богату прошлост Гранаде.

 

Пише: Јована Миловановић

Фото: Приватна архива, Pexels, Freepik

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању