СТРАНЦИ КОЈИ НАС ВОЛЕ
Грофово срце у Србији

Пуковник руске царске војске Николај Николајевич Рајевски (1839-1876), који је Лаву Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у роману Ана Карењина, своје срце је оставио Србима, и у пренесеном, али и у дословном смислу. Наиме, икао је сахрањен у Украјини, његово срце је покопано у Ђунису, месту у близини Крушевца.

Рајевски је био само један од многих Руса који су као добровољци долазили у помоћ Србима, а који су давне 1876. били у рату са Турцима. Николај Николајевич био је потомак чувене руске племићке породице и унук генерала Рајевског, који је водио руску војску против Наполеонове инвазије.

После студија, Рајевски је био на служби у гардијском хусарском пуку. Као тридесетогодишњак, добија чин пуковника, а затим одлази у Ташкент, где учествује у ратним операцијама и бива и рањаван. Још као млад официр упућен је у специјалну мисију на Балкан и у Србију, по личном наређењу руског цара Александра Другог.

Драгоцена документа из те мисије су његова четири писма из 1876, из времена првог доласка у Србију. Прво писмо, од 15. маја (по старом календару) датирано је из Чачка, док је потоње (од 2/14. јуна) послато из Београда. Сва су на француском и сва су упућена министру српске војске пуковнику Миливоју Блазнавцу.

За специјалну мисију у Србији и Босни Рајевском је инструкције дао руски министар војни Миљутин, а у Србији га прихватио министар Блазнавац.

Девет годкна касније, Рајвски, који је 1876. био добровољац у Српско-турском рау, долази поново. Са собом је из Одесе довео близу пет хиљада руских добровољаца.

По доласку у Београд, првих дана августа 1876, он се одмах јавља на моравски фронт, у штаб генерала Михаила Григорича Черњајева (на Делиграду), који је на Рајевског једно време гледао са подозрењем. Но, овај се на то није обазирао и Черњајев му убрзо додељује команду над одређеним здруженим одредима.

Прву битку на тлу наше земље пуковник Рајевски је водио за село Моравац, док је најславнија победа на том фронту била битка на Шуматовцу, где су одбијени небројени турски напади. На моравском ратишту тих дана изгинуло је око девет хиљада српских војника, тридесет један руски официр и више од петнаест хиљада Турака.

 

Пише Марко Лопушина

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању