STRANCI KOJI NAS VOLE
Grofovo srce u Srbiji

Pukovnik ruske carske vojske Nikolaj Nikolajevič Rajevski (1839-1876), koji je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu Ana Karenjina, svoje srce je ostavio Srbima, i u prenesenom, ali i u doslovnom smislu. Naime, ikao je sahranjen u Ukrajini, njegovo srce je pokopano u Đunisu, mestu u blizini Kruševca.

Rajevski je bio samo jedan od mnogih Rusa koji su kao dobrovoljci dolazili u pomoć Srbima, a koji su davne 1876. bili u ratu sa Turcima. Nikolaj Nikolajevič bio je potomak čuvene ruske plemićke porodice i unuk generala Rajevskog, koji je vodio rusku vojsku protiv Napoleonove invazije.

Posle studija, Rajevski je bio na službi u gardijskom husarskom puku. Kao tridesetogodišnjak, dobija čin pukovnika, a zatim odlazi u Taškent, gde učestvuje u ratnim operacijama i biva i ranjavan. Još kao mlad oficir upućen je u specijalnu misiju na Balkan i u Srbiju, po ličnom naređenju ruskog cara Aleksandra Drugog.

Dragocena dokumenta iz te misije su njegova četiri pisma iz 1876, iz vremena prvog dolaska u Srbiju. Prvo pismo, od 15. maja (po starom kalendaru) datirano je iz Čačka, dok je potonje (od 2/14. juna) poslato iz Beograda. Sva su na francuskom i sva su upućena ministru srpske vojske pukovniku Milivoju Blaznavcu.

Za specijalnu misiju u Srbiji i Bosni Rajevskom je instrukcije dao ruski ministar vojni Miljutin, a u Srbiji ga prihvatio ministar Blaznavac.

Devet godkna kasnije, Rajvski, koji je 1876. bio dobrovoljac u Srpsko-turskom rau, dolazi ponovo. Sa sobom je iz Odese doveo blizu pet hiljada ruskih dobrovoljaca.

Po dolasku u Beograd, prvih dana avgusta 1876, on se odmah javlja na moravski front, u štab generala Mihaila Grigoriča Černjajeva (na Deligradu), koji je na Rajevskog jedno vreme gledao sa podozrenjem. No, ovaj se na to nije obazirao i Černjajev mu ubrzo dodeljuje komandu nad određenim združenim odredima.

Prvu bitku na tlu naše zemlje pukovnik Rajevski je vodio za selo Moravac, dok je najslavnija pobeda na tom frontu bila bitka na Šumatovcu, gde su odbijeni nebrojeni turski napadi. Na moravskom ratištu tih dana izginulo je oko devet hiljada srpskih vojnika, trideset jedan ruski oficir i više od petnaest hiljada Turaka.

 

Piše Marko Lopušina

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju