Безмало четири и по деценије београдска група „Зана“ је присутна на домаћој музичкој сцени. На самим почецима, оснивачима групе Радовану Јовићевићу и Зорану Живановићу Жики убрзо се придружила Радованова тадашња девојка Зана Нимани и група је по њој понела име. Својим особеним звуком привукли су пажњу чувеног текстописца Марине Туцаковић, која убрзо постаје њихов стални члан, али и саксофонисте Пола Пињона, Енглеза који је био настањен у Београду и који је особеним звуком обојио неке од њихових раних снимака.
У међувремену кроз каријеру, мењали су се чланови групе, издавачке куће за које су објављивали албуме, музички израз и певачице. Старија генерација „Зану“ још увек препознаје по поменутој Зани Нимани, или Наташи Гајовић која ју је наследила или чак и по једном од оснивава бенда, Радовану Јовићевићу, који није члан овог састава још од 1999. Упракос свим променама и искушењима, садашња певачица Јелена Живановић, која је у „Зани“ од 1990, и оснивач и њен супруг Зоран, настављају трагом „заноманије“, како се зове и један од њихових албума. Ове године имали су низ врло успешних и посећених свирки, махом на отвореном, а претходне године објавили су импозантан бокс сет, луксузно паковање од 13 CD-ова, на којима је забележен скоро комплетан опус овог музичког сатава.
Јелена, ви сте више од тридесет година у Зани, али неким слушаоцима, поготово из старије генерације, прва асоцијација на вашу групу су Зана Нимани или Наташа Гајовић. Како на то гледате?
Јелена: Нема ту шта како ја гледам, једноставно дошло је време да сам ја, између осталог обележила детињство других људи. Тога нисам била свесна до пре пар година, док ми једномн приликом неки дечко који је видео на улици Жику и мене, није пришао и рекао „Јао, вратили сте ме у детињство“. Значи, можда ми старији тако перципирамо, али веруј ми да ови млађи не памте визуелно ниједну сем мене. Можда то нескромно звучи, али заиста је тако. Постала сам свесна тога, а кажем опет да до пре пар година апсолутно тога нисам била свесна.
Могу ли се фазе рада „Зане“ поделити према певачицама, или према трендовима, јер трансформације у каријери су неминовне?
Јелена: Жика је човек који је основао „Зану“ и који је кројио те песме према певачицама које су биле тада актуелне и вероватно се због тога и разликују, али у неку руку је све то исто, јер „Зана“ је задржала ту неку врсту концепта музике да и дан-данас можеш да препознаш да је то „Зана“. Чак се као ауторски тим препознајемо и кад неко други пева наше песме, па се препознаје да је то „Зана“. Заправо, Жика је човек који је аутор и који је одабирао те певачице које су долазиле у групу и, кажем, кројио све те песме по њиховим вокалима. Негде је погођено, негде не, али мислим да је „укачио“ сензибилитет сваке од нас и ту нема добро – лоше. „Зана“ је „Зана“, што ја кажем ко кисела вода – у свакој кући је добродошла.
Текст и фотографије Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању