Наш саговорник, Илија Ђукић, новинар је од 1996, а кроз те три деценије рада стекао је богато искуство у истраживању и причању прича. Много пута је извештавао са највећих музичких и филмских фестивала света, а иако га је професионални живот водио међу холивудске звезде и спортисте, путовања су му одувек била највећа страст. Епидемија короне Илију је, као и многе друге, избацила из зоне комфора, па је кренуо, понекад сам, а понекад у друштву породице или пријатеља, у авантуре које мењају живот. Године 2021. паралелно са активношћу на Инстаграму, покренуо је блог и портал “Магични компас” (www.magicnikompas.net), на којем дели утиске с путовања и открива читаоцима занимљиве чињенице које до тада нису знали. На овом сајту могу се пронаћи најважније информације о свим земљама света, правила бонтона у различитим културама, аутентични рецепти из неких од најбогатијихј кухиња света, као и годишњи календари најважнијих музичких, филмских, спортских, модних и празничних догађаја.
Са Илијом овога пута разговарамо о Грузији.
Какав је утисак на вас оставио први сусрет са овом земљом?
– Одмах да се разумемо на почетку приче – ништа вас не може припремити за тај први утисак који ћете доживети када крочите на тло Грузије. Једна од три евроазијске, кавкаске државе крије у себи толико бисера да и ако одвојите две недеље за ову посету, то неће бити довољно. Ако вам откријем податак да се 78 одсто туриста у року од седам година врати у Грузију (званични податак њиховог Министарства културе и туризма) да је још једном види и доживи – онда је све јасно. До овог пролећа до Грузије смо могли најчешће стићи преко Будимпеште или Истанбула, али сада имамо директан лет Београд – Тбилиси тако да нам је ова чаробна земља сада много ближа. Тешко је направити праву руту за Грузију. Ломио сам се прво да ли да је као већина туриста везујем за суседну Јерменију али сам одустао од идеје јер би импресије једне државе лако могле да “угуше” оне из друге а то није добро. Грузија су Кавказ, други излети, главни град Тбилиси и приморски град Батуми близу границе са Турском. Такав је био и мој итинерар.
Шта бисте саветовали путницима када бирају смештај у Грузији, посебно ако долазе ноћу или повољнијим летом?
– Како сам ишао из Будимпеште повољнијом компанијом, слетање је било усред ноћи у градићу Кутаиси на крајњем северозападу земље, близу Русије. Ту је прво “минско поље” ове моје посете. Кутаиси својим изгледом може да опчини али и да разочара. Може да вас наведе да помислите да је цела Грузија таква. А није. Слетео сам у четири ујутро, дошао до смештаја у пет и “пољубио врата” јер – смештај не постоји. Кад је Грузија у питању, ту немојте као за Европу да штедите на смештају. По Западној Европи ништа пристојно скоро и да није испод 50 евра за ноћ (по особи) а у Грузији за тај новац добијате две ноћи са доручком у одличном хотелу у центру. Смештај је повољан а када је прејефтин – нешто није у реду, као што сам и сам увидео. На крају сам на лицу места пронашао добар хотел са четири звездице у Кутаисију и авантура је могла да почне.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању