Судбина његових „факултетских“ слика
ГУСТАВ КЛИМТ

Крај Другог светског рата, 8. мај 1945. означава и један од највећих губитака културне баштине у аустријској историји, изазван разорним пожаром у дворцу Имендорф у Доњој Аустрији. У 2025. се навршава 80 година од тог догађаја, што је довољан повод за Музеј примењене уметности (МАК) и Климтову фондацију да организују изложбу на тему: Густав Климт, МАК и дворац Имендорф: Спаљено, уништено, нестало? Изложба пружа дубок увид у размере катастрофе.

Дворац, који се први пут помиње у 13. веку, од 1942. године служио је као складиште за уметничка дела која је требало да буду заштићена од ратних дејстава. Тадашњи власник, барон Рудолф фон Фројдентал, уступио је просторије у те сврхе. Неки извори указују на то да су немачке трупе – вероватно СС – у мају 1945. године намерно запалиле дворац како би спречиле да уметничка дела падну у руке Црвене армије. Међутим, до данас не постоји чврст доказ за то. Такође нема ни показатеља да су совјетски војници били умешани. На основу тренутних сазнања не могу се потврдити ни повремене тврдње да су поједина Климтова дела можда била измештена пре пожара.

Међу изгорелим делима налазе се, поред три факултетске слике за велику свечану салу Универзитета у Бечу, са припадајућим скицама композиција, и Музика (1897/98), Шуберт за клавиром (1899), Златна јабука (1903), Сеоски врт са крстом (1912), Портрет Вали (1916), Пријатељице II (1916/17), Баштенска стаза са кокошкама (1916) и Леда (1917).

Државни Музеј примењених уметности у Бечу (данашњи МАК) изгубио је у пожару смештеном у дворцу Имендорф Лаксенбуршку собу, различите источноазијске и исламске предмете, уметничке занатске радове из раног новог века, више од педесет комада намештаја, кожне тапете, дванаест тепиха и Мехлингер гробницу, дрвени ковчег из 15. века исклесан у облику готичке цркве.

Приредила С. Л.

Фотографије Клим Фондација, Беч и архива

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању