Gvajana: Bog je tako daleko, a Amerika je tako blizu

Za žitelje ove male i siromašne južnoameričke zemlje nedavno otkriće velikih rezervi nafte u njihovim teritorijalnim vodama donelo je više brige nego radosti. Mogli bi postati najbogatija nacija na svetu, ali i žrtve korupcije, stranih sila i kompanija, što bi samo produbilo socijalni jaz

Muka je za svakog stanovnika planete kako dobiti sedmicu na lotu i rešiti sve svoje probleme, ali je tek prava nevolja kada je dobiješ, a svi znaju da si baš ti dobitnik. Ubrzo osetiš kako ajkule kruže oko tebe. Nešto slično se dogodilo stanovnicima Gvajane, parčetu malog raja na Karibima, posle Urugvaja i Surinama, treće po veličini, najmanje državice u Južnoj Americi, od 215.000 kilometara kvadratnih. Ime Gvajana u prevodu sa indijanskog znači – „zemlja velikih voda“, ali sada bi se mogla nazvati i – velike nafte. Bog je promešao kockice, i preko noći svih 750.000. stanovnika jedne od najsiromašnijih država u Južnoj Americi, danas su potencijalni milioneri. Manuelni uzgajivači šećerne trske postali su preko noći latino-šeici!?

Gvajanu je prvi put otkrio Kolumbo na svom trećem putovanju 1498, ali su je Amerikanci nedavno ponovo otkrili, tako što je naftni gigant, firma „ExxonMobil“ došla do zaključka da u teritorijalnim vodama, koje pripadaju Gvajani, leži u dubinama Atlantika oko tri milijarde barela nafte. Kada se sve preračuna, to bi značilo da bi samo u roku od nekoliko godina, do 2025, uboga sirotinja Gvajane, čiji je BDP po glavi stanovnika trenutno 8.524 dolara godišnje, obezbedila sebi od 300 do 1000 odsto veći BDP i postala čak jedna od najbogatijih država sveta. Prognoze su toliko vrtoglave da je Peri Holovej, ambasador SAD u ovoj zemlji, decembra 2018, na samitu u Džordžtaunu, glavnom gradu Gvajane, prognozirao da mogu postati čak najbogatija država sveta. Sve do otkrića naftnog blaga, siromašnija od Gvajane bila je samo Bolivija, i od nedavno Venecuela, sa kojom se graniče na zapadu. Ali, baš sveži događaji u naftom prebogatoj Venecueli naterali su božje srećne dobitnike iz Gvajane, pre na veliku zabrinutost, nego na veliku radost. U najboljem slučaju, svi žitelji su u „fado raspoloženju“, nekoj čudnoj mešavini mučne teskobne neizvesnosti i – sreće. Da parafraziram izjavu bivšeg predsednika Meksika Porfirija Dijasa: „Bog je tako daleko, a SAD tako blizu!“. Dok sve nervozniji Tramp razmišlja o podizanju zida prema Meksiku, a ujedno pritiska Venecuelu, žitelji malenog karipskog raja, koji sve to mirno posmatraju, sa teskobom se pitaju – šta li tek njih čeka u budućnosti.

Nastavak pročitajte u broju 3148.