Гвајана: Бог је тако далеко, а Америка је тако близу

За житеље ове мале и сиромашне јужноамеричке земље недавно откриће великих резерви нафте у њиховим територијалним водама донело је више бриге него радости. Могли би постати најбогатија нација на свету, али и жртве корупције, страних сила и компанија, што би само продубило социјални јаз

Мука је за сваког становника планете како добити седмицу на лоту и решити све своје проблеме, али је тек права невоља када је добијеш, а сви знају да си баш ти добитник. Убрзо осетиш како aјкуле круже око тебе. Нешто слично се догодило становницима Гвајане, парчету малог раја на Карибима, после Уругваја и Суринама, треће по величини, најмање државице у Јужној Америци, од 215.000 километара квадратних. Име Гвајана у преводу са индијанског значи – „земља великих вода“, али сада би се могла назвати и – велике нафте. Бог је промешао коцкице, и преко ноћи свих 750.000. становника једне од најсиромашнијих држава у Јужној Америци, данас су потенцијални милионери. Мануелни узгајивачи шећерне трске постали су преко ноћи латино-шеици!?

Гвајану је први пут открио Колумбо на свом трећем путовању 1498, али су је Американци недавно поново открили, тако што је нафтни гигант, фирма „ExxonMobil“ дошла до закључка да у територијалним водама, које припадају Гвајани, лежи у дубинама Атлантика око три милијарде барела нафте. Када се све прерачуна, то би значило да би само у року од неколико година, до 2025, убога сиротиња Гвајане, чији је БДП по глави становника тренутно 8.524 долара годишње, обезбедила себи од 300 до 1000 одсто већи БДП и постала чак једна од најбогатијих држава света. Прогнозе су толико вртоглаве да је Пери Холовеј, амбасадор САД у овој земљи, децембра 2018, на самиту у Џорџтауну, главном граду Гвајане, прогнозирао да могу постати чак најбогатија држава света. Све до открића нафтног блага, сиромашнија од Гвајане била је само Боливија, и од недавно Венецуела, са којом се граниче на западу. Али, баш свежи догађаји у нафтом пребогатој Венецуели натерали су божје срећне добитнике из Гвајане, пре на велику забринутост, него на велику радост. У најбољем случају, сви житељи су у „фадо расположењу“, некој чудној мешавини мучне тескобне неизвесности и – среће. Да парафразирам изјаву бившег председника Мексика Порфирија Дијаса: „Бог је тако далеко, а САД тако близу!“. Док све нервознији Трамп размишља о подизању зида према Мексику, а уједно притиска Венецуелу, житељи маленог карипског раја, који све то мирно посматрају, са тескобом се питају – шта ли тек њих чека у будућности.

Наставак прочитајте у броју 3148.